KOLIKO NAS IMA ?

Dobrodošli na moj blog...Na ovom blogu su objavljene vijesti sa internet portala koje su u vezi sa popisom stanovništva ili demografijom uopšte...Hvala na posjeti...

29.03.2010.

Питер Еверерс: У Европи би настала рупа без пописа становника у БиХ

Datum: 28.03.2010 21:00
Autor: Жељка Домазет

Уколико БиХ не би обавила попис становништва 2011. године, настала би једна празнина у Европи у којој би постојала једна земља која није извршила попис становништва. Посљедице тога су велике и по регионалне односе и по државну политику БиХ и комплетно питање проширења Европске уније.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" Питер Еверерс, директор "Евростата".

Он је додао да је изјашњавање о националној и вјерској припадности препорукама ЕУ дефинисано као необавезно питање, али да је то ствар државе да ли ће оно бити у упитнику.

- Држављани БиХ, који живе у некој другој земљи, нису дио пописа становника у БиХ. То су држављани БиХ који живе у иностранству. Све друге земље које спроводе попис становништва пописују и њих и чине доступним информацију о броју држављана БиХ који су укључени у њиховим пописима - рекао је Еверерс.

* ГЛAС: Босна и Херцеговина попис становништва није обавила од 1991. године. Ова земља годинама живи на процјенама о броју својих становника?

ЕВЕРЕРС: Попис становништва је активност која је специфична. У неким државама може постати захтјевно да се изврши попис становништва, али ту активност БиХ би требало да обави и због себе, свог развоја, планирања, због свог окружења и да то учини када и све земље Европе 2011. године.

* ГЛAС: У БиХ постоје спорења око тога да ли се у попису становништва у БиХ треба наћи изјашњавање о националној, вјерској и језичкој припадности?

ЕВЕРЕРС: Препоруке Уједињених нација су врло јасне када је ријеч о обавезним питањима и оним која нису обавезна, односно дефинитивних варијабли и оних које нису кључне. Варијабле, односно питања која нису обавезна могу бити уврштена у упитник као што су питања у вези са вјерском, националном и језичком припадности. У том случају препоручујемо да се користе препоруке УН како се та питања могу верификовати. Земља која пописује становништво мора да одлучи да ли ће уврстити ова питања у побројавање становништва или неће. Многе земље укључују ова питања, али испитаници не морају да одговоре на њих. На њиховој доброј вољи се заснива да ли ће на њих одговорити или неће. Држава у зависности од својих националних циљева може додавати питања и одлучити о питањима која су њима интерно важна. Дакле, постоје обавезна, необавезна и допунска питања. Aко постоји потреба државе и државни циљ да се прикупе одређени подаци то зависи од надлежних органа.

* ГЛAС: Да ли је изјашњавање о вјерској, националној и језичкој припадности спорно за Евростат?

ЕВЕРЕРС: Од 36 земаља оних које су чланице Европске уније и оних које су потенцијалне чланице ЕУ, земаља које су кориснице IPA фондова, 19 укључују питања о етничкој, вјерској и језичкој припадности. То је довољан показатељ о свему томе.

* ГЛAС: Уколико БиХ не успије доћи до закона о попису становништва 2011. године, шта би то значило?

ЕВЕРЕРС: То значи да би настала једна празнина у Европи у којој би постојала једна земља која није извршила попис становништва. Посљедице тога су велике и по регионалне односе и по државну политику БиХ и комплетно питање проширења Европске уније. БиХ су потребни поуздани подаци да би се развијала и да би се развијале одређене политике. Међународне организације, Свјетска банка ММФ, УН, Европска унија све те организације користе статистичке податке да развију програме подршке за све земље, да израчунају доприносе и све друге даље кораке подршке развоју. Стога је попис становништва, односно статистика, кључни елемент за изградњу друштва. Попис становништва је модел, база и мајка свих статистика. Стога је јако важно да БиХ изврши попис становништва 2011. када и све остале земље ЕУ.

* ГЛAС: Бошњачке странке траже да се у попис уврсти и дијаспора и тврде да би се без пописа дијаспоре БиХ одрекла својих становника?

ЕВЕРЕРС: Држављани БиХ који живе у иностранству су већ обухваћени пописом становништва земаља у којима живе. Од земље која спроводи попис, на примјер Њемачке добићемо податке о држављанима БиХ који живе у тој земљи. Добиће се податак о њиховом мјесту рођења и када су се доселили у ту земљу. То важи за остале земље.

Подаци рецимо држављана БиХ који су пописани у некој другој земљи и подаци који се о тим држављанима добију у БиХ путем допунских питања, могу се допуњавати. Добар статистичар ће користити ова два метода.

Дакле, попис становништва је побројавање становника једне земље које је јасно дефинисано као пописивање домаћинстава у једном временском раздобљу, куцањем на врата и попуњавањем образаца на основу постављених питања у тим домаћинствима. У тим питањима се могу наћи и питања о људима који су тренутно одсутни и не живе у тим домаћинствима. То је систем побројавања становника и прикупљање података.

Држављани БиХ који живе у некој другој земљи нису дио пописа становника у БиХ. То су држављани БиХ који живе у иностранству.

Неке земље могу користити додатне обрасце у прикупљању података у попису уврштавајући питања за њихову интерну употребу и односе се на ствари које нису обавезне. БиХ није једини случај који би могао користити ове допунске обрасце. Међутим, то није дио пописа становништва и не може се верификовати као такав. Ови подаци нису битни за попис становништва као такав. Ти подаци зависе од интерне потребе сваке државе.

Новац

* ГЛAС: Када би до пописа становништва требало да дође и колико ће, по Вашим процјенама, коштати?

ЕВЕРЕРС: До пописа становништва треба да дође 31. марта, односно 1. априла 2011. године. Попис становништва у БиХ требало би да кошта око десет милиона евра. Европска унија ће у томе помоћи. ЕУ се обавезала да ће помоћи са 4,5 милиона евра.

24.03.2010.

Prijedlog uskoro u parlamentarnoj proceduri: Popis stanovništva ipak 2011.?

image Popis stanovništva / ilustracija

24SI - Privremena komisija za pripremu prijedloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. najkasnije bi 29. marta trebala svoj prijedlog proslijediti u parlamentarnu proceduru, što bi, ako zakon bude usvojen, omogućilo da se ove godine uradi i pilot popis.

Iako Komisija još nije glasala, prema procjenama njenog predjedavajućeg Branka Dokića, većina članova je saglasna sa dopunama zakona koji je jednom već pao u Parlamentu. Ako sve ostane kao sad, 2011. godine popisaće se svi državljani BiH, a posebno će se voditi kategorija ukupnog stanovništva BiH, koja po definiciji EUROSTAT-a podrazumjeva državljane BiH koji žive u BiH i koji su u inostranstvu, ali ne duže od godinu dana, te strane državljane koji žive u BiH duže od godinu dana.

Posebnim članom će se definisati popis ostalih državljana BiH i šta čini ukupno popisano stanovništvo. Za popis dijaspore nema političkih protivljenja, samo se još traži najracionalniji metod tog dijela popisa. Izjašnjavanje građana o pripadnosti naciji i vjeri biće dobrovoljno, dok će izjašnjavanje o jeziku biti obavezno.

"Rezultatima ovog popisa će se dobiti podaci o tome gdje je ko živio 1991. godine, gdje se nalazi sada, da li želi da se vrati ili ostane gdje je sad... Ovaj dio se ne razrađuje direktno u zakonu, ali će biti dio popisnica. Nakon popisa 2011. godine imaćemo zaista realnu sliku kretanja koja su dešavala u nesretnom periodu iza nas i na osnovu kojih ćemo moći praviti strategije i razvojne planove", procjenjuje Dokić.

Članovi privremene komisije u četvrtak će imati svoj redovni sastanak uz radionicu sa predstavnicima EUROSTAT-a, što predstavlja priliku da se još jednom razjasne sve nepoznanice.

Dijaspora će se popisivati ili u domaćinstvima u BiH kojima pripada, gdje bi se podaci dobivali od njihovih članova domaćinstva ili tako da se državljani BiH popisuju na graničnim prelazima u vrijeme božićnih i novogodišnjih praznika kada inače u velikom broju dolaze u BiH. Ove dvije opcije su uglavnom prihvaćene, dok treća mogućnost, popis u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, još "visi u zraku".

"Ovo pitanje je još otvoreno jer bi to, po nekim procjenama, koštalo veoma mnogo, a mogu se očekivati veoma mali efekti", kaže Branko Dokić.

(24sata.info
17.03.2010.

Prihvacen nacrt zakona o popisu stanovnistva

. B.

image

BANJA LUKA - Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske prihvatili su danas većinom glasova Nacrt zakona o popisu stanovništva u 2011. godini u RS-u, kojim je regulirano da izjašnjavanje o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti nije obavezno, a obrazac će sadržavati i pouku o tome. Ovaj akt usvojen je, nakon duže rasprave, uz protivljenje...

...poslaničkih klubova SDA - SDPBiH i Stranke za BiH, koji su prethodno tražili i da se povuče Nacrt zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini u RS-u.
Za troškove popisa u RS-u, stoji u dokumentu, bit će potrebno 18 miliona KM, od ove pa do 2013.godine.

U Nacrtu zakona, koji je pripremio Zavod za statistiku RS-a, utvrđuje se ravnopravnost upotrebe jezika u popisu i zaštita prava manjina i zaštita ličnih podataka i da će se podaci, prikupljeni popisom, koristiti isključivo u statističke svrhe, osim podataka vezanih za Adresar poljoprivrednih gazdinstava.
U toku je rasprava o izmjenama i dopunama Zakona o Senatu RS-a, kojim se uvode senatorske naknade.

 

(Svevijesti.ba/Fena)
10.03.2010.

BIJELA KUGA: Izumire 700 hiljada Srba

Utorak | 09.03.2010.

Godišnje nestane oko 20 hiljada Srba. Sve veći broj žena odlučuje se na abortus, životna dob je sve kraća, a tumori sve učestaliji

demografijaU Srbiji danas po prvi put u istoriji, živi više stanovnika starijih od 65 godina nego djece mlađe od 15 godina. Ako nastavi trend negativne stope nataliteta, do 2030. godine Srbija će imati čak 700 hiljada stanovnika manje nego sada, oko 6,8 miliona.

Ovi dramatični podaci prikazani su na okruglom stolu 'Demografska slika Srbije - ekonomske i društvene posljedice'.

Stručnjaci upozoravaju i na zabrinjavajući trend skraćivanja prosječnog životnog vijeka u Srbiji. Dok je prosječna dužina života ljudi u Europi 78,8 godina, u Srbiji se prosječno živi između 73 i 74 godine.

Prema službenim podacima, raste broj odraslih ljudi koji imaju hroničnih problema sa visokim krvnim pritiskom, što dovodi do epidemije smrtonosnih kardiovaskularnih bolesti. Uz to, u posljednjem desetljeću zabilježen je sve veći trend porasta smrti od zloćudnih tumora.

Prosječno domaćinstvo u Srbiji je tročlano, a do prije godina bilo je četveročlano, dok a prosječna je starost stanovništva povećana za 13 godina u odnosu na početak prošlog stoljeća.

Državna tajnica Ministarstva za rad i socijalnu politiku Ljiljana Lučić tvrdi da su ekonomska situacija i tranzicija osnovni uzroci 'katastrofalne demografske slike današnje Srbije'. Naglašava kako je prema popisu iz 2002. godine u Srbiji živjelo 7.478.000 ljudi, no ukoliko se nastavi trend negativnog nataliteta, 2030. godine Srbija će imati 6,8 miliona stanovnika.

Čelnik Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović tvrdi da u Srbiji godišnje nestane nešto manje od 20 hiljada ljudi, što je jedan jedan manji grad. Stanovništvo uz to sve rjeđe stupa u brak, a sve više bračnih parova ima samo po jedno dijete.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević podsjetio je na činjenicu da se negativan natalitet u Srbiji bilježi još od početka devedesetih godina. Kazao je i kako je u zabrinjavajućem porastu broj oboljelih od tumora.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsjednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra kako bi država trebala nešto učiniti po tom pitanju.

Objasnio je kako više od od 30 godina upozoravaju na negativan demografski trend i neravnomjeran regionalni razvoj u Srbiji. Posljedica neuvažavanja tih upozorenja je 'beogradizacija Srbije i demografsko pražnjenje ogromnog ruralnog područja'. On također smatra kako političari očito nemaju namjeru ništa riješiti, no dodaje kako iz svake krize postoji izlaz.

Tvrdi i kako ne treba čuditi što se mladi ljudi ne odlučuju na brak i potomstvo, jer ko će osnivati porodicu ako nema finansijsku stabilnost, pa od tuda i alarmantan podatak o povećanom broju abortusa u Srbiji.
(javno.com, DEPO, BLIN/dg)
10.03.2010.

POPIS ZA EVROPU

Autor: Biljana Gagula   
utorak, 09 mart 2010 19:20

gospodska-ulica-novaU prvoj polovini 2011. godine u Republici Srpskoj trebalo bi da bude sproveden popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Tako je predviđeno Zakonom o popisu stanovništva RS, čiji će se nacrt uskoro naći pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske.

Tim aktom, naveli su u Vladi RS, utvrđuje se sadržaj, priprema, organizacija i provođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, nadležni organi za provođenje popisa i obaveze učesnika popisa, zaštita ličnih podataka sakupljenih popisom, te objavljivanje rezultata popisa i finansiranje popisa.

Nacrt zakona predviđa i da će se, neposredno nakon provedenog popisa, provesti kontrolni popis na reprezentativnom uzorku popisnih krugova radi ocjenjivanja obuhvata i kvaliteta podataka prikupljenih popisom.

Perica Rajčević, šef kabineta predsjednika Narodne skupštine RS i poslanik SNSD, kaže da je popis neophodan, jer je od zadnjeg popisivanja prošlo 20 godina, odnosno 15 od rata.

- To nije potrebno samo zbog preciznih podataka, prikupljenih po vjerskom, nacionalnom i jezičkom kriterijumu, već je popis i jedan od preduslova brojnih reformi, planova i koncepata - navodi Rajčević.

On se pita koliko smisla imaju razne strategije i reforme, ako se ne zna koliko ima stanovnika i kakva im je obrazovna i populaciona struktura u smislu pola, starosti i mjesta življenja.

Rajčević naglašava da je margina greške ogromna, jer se bavimo samo procjenama bez relevantnih pokazatelja.

- Drugi aspekt značaja popisa, o kojem niko ne priča i koji se namjerno zanemaruje, jeste to da ukoliko u BiH do 2012. ne obavimo popis, znači da od evropskih integracija nema ništa narednih deset godina. Popis obavljen samo u prve tri godine dekade je komapktibilan za pregovore s Evropskom unijom - rekao je Rajčević i dodao da ukoliko se ne uradi popis u cijeloj BiH, neće biti ništa ni od pregovora s EU.

On je naglasio da će BiH sama sebe blokirati na putu evropskih integracija suludom politikom iz Sarajeva. Utoliko je, kako kaže, ovaj zakon neophodniji, kako bi bar RS imala jasne pokazatelje na osnovu kojih može da pravi projekcije za svakodnevni kratkoročni i dugoročni ekonomski, demokrafski i svaki drugi razvoj.

Ševket Hafizović, potpredsjednik NSRS i poslanik SDA, kaže da bošnjački poslanici neće podržati ovaj nacrt zakona.

- To ne bi bio validan popis. Međunarodna zajednica je unaprijed kazala da to nije ništa drugo do bacanje para. Takvi podaci niti bi bili traženi, niti bi bilo čemu koristili - naglasio je Hafizović i dodao da još ima vremena da se Zakon o popisu stanovništva donese u parlamentu BiH.

Ognjen Tadić, poslanik SDS, kaže da se RS nikada nije odrekla prava da utvrđuje odnos prema najvažnijim standardima vezanih ne samo za Evropu, već i za civilizacijsko ponašanje, a jedan od tih standarda jeste periodičan popis.

- Jedna od specifičnosti vezanih za BiH jeste i nacionalni sastav, koji je direktno inkorporiran u Ustav, kako entiteta tako i same BiH. Besmisleno je u BiH praviti popis ako neće biti popisa u kojem se nalazi i pitanje nakon kojeg će biti poznat i nacionalni sastav u BiH - naglasio je Tadić i dodao da u Federaciji BiH postoje političke snage koje nikada nisu prihvatile Dejtonski sporazum iako su ga potpisale i oni ma šta mogli da učine, makar to značilo i neulazak BiH u EU, a da oštete RS oni će to uraditi.

Poslanici SDS-a, kako kaže Tadić, podržaće raspravu o popisu u RS, a da li će zakon biti prihvaćen ili ne, zavisi od onoga što će pisati u njemu.

 

Nacionalnost i vjera u posebnom članu

Nacrt zakona o popisu stanovništva RS 2011. godine predviđa izjašnjavanje o državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti, materinjem jeziku i vjeroispovijesti, a posebnim članom se utvrđuje da građani ne moraju da se izjašnjavaju o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti, o čemu će i sam popisni obrazac sadržavati pouku. Nacrt koji će se naći na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine RS, čiji početak je zakazan za 16. marta, uređuje finansiranje izvršenja poslova i zadataka popisa, za šta je neophodno ukupno 18 miliona maraka. U roku 30 dana po završenom popisivanju biće objavljeni prvi rezultati o brojnom stanju stanovništva RS i njegovom nacionalnom sastavu, kao i podaci o broju domaćinstava i stanova.

08.03.2010.

Alarmantna demografska slika Srpske

Starimo duplo brže od ostalih Evropljana

Banjaluka - Građani u BiH stare dvostruko brže u odnosu na stanovnike zemalja Evropske unije, pokazala su istraživanja Eurostata po kojima se udeo populacije mlađe od 15 godina u BiH u periodu od 1991. do 2007. smanjio za sedam odsto, dok je ova promena u EU bila tri odsto.

 

Alarmantna slika starenja stanovništva u RS „otkrivena“ je u nedavno objavljenom dokumentu strategije reforme penzionog sistema. To je prvi zvaničan dokument u poslednjih 19 godina o demografskim aspektima u RS, jer je poslednji popis stanovništva obavljen 1991. godine.
Demografi su na osnovu procenjenih oko 1,3 miliona ljudi u RS, upozorili da će za 47 godina „nestati“ čak 472.013 građana Srpske. Radno sposobno stanovništvo (18-64 godine) će se prepoloviti, a broj starijih od 65 godina udvostručiti. Procenjuje se da će biti sve manje mlađih od 18 godina čime će se premašiti i evropski prosek starenja stanovništva.
Kratkovidost vlasti u RS mogla bi skupo da nas košta i zbog činjenice da se pronatalitetna politika svodi na usvajanje zakona i brojnih strategija, kao i povremenih „vatrogasnih“ mera za socijalno ugrožene kategorije. Drugim rečima, niko ne sprovodi u delo mere za podsticanje razvoja porodice.
Francuska, koja je pre 80 godina shvatila šta je najveći kapital države, odgovaraju’im merama ya podiyanje nataliteta zaustavila je starenje stanovništva. Tamošnji demografi su izračunali da bi fertilitet bio niži za 10 odsto da je prepušten spontanim tokovima.
Ostale zemlje Evropske unije takođe aktivno sprovode pronatalitetne mere. Tako se podrška porodici obezbeđuje počev od novčane pomoći pri venčanju, PDV olakšica za bebi opremu, posebne pomoći za samohrane roditelje, dužih odsustava za porodilje, besplatnog javnog prevoza za porodilje, sve do izdašnog dečjeg dodatka koji se usklađuje sa troškovima života.
Demografski stručnjak iz Novog Sada Branislav Đurđev, koji je angažovan na demografskim istraživanjima u RS, kaže da ukoliko bismo već danas preduzeli najbolje mere, rezultat bi se video tek za desetak godina.
- Deca kod nas već odavno ne znače ekonomsku dobit, a tradicionalno niske norme dosegle su kritične vrednosti. U takvoj situaciji nije čudo da neki smatraju da se u modernim društvima deca rađaju samo zbog jedinstvenog zadovoljstva koje pruža roditeljstvo - objašnjava Đurđev. On dodaje da planiranje porodice dolazi nakon sprovođenja populacionih mera i tada se uzima u obzir broj dece koji je potreban za prostu zamenu generacija. Osnovni postulat mora biti veći fertilitet, i to je ekonomsko preimućstvo.
- Društvo bez dovoljno dece mora ponuditi i cenu kako bi „kupilo“ dete više - navodi Đurđev.
Iako su uradili demografske analize i strategiju razvoja porodice do 2014., u Ministarstvu porodice RS priznaju da se zbog nedostatka popisa stanovništva sve oslanja na procenu. Napominju da demografska politika zahteva vreme i novac i traži stalno praćenje i reagovanje u datom momentu. Dosadašnje mere bazirane su na jednokratnoj novčanoj pomoći za rođenje deteta, dečjeg dodatka sa imovinskim cenzusom, zapošljavanje pripravnika i subvencionisanje kamatne stope od jedan odsto za stambene kredite.
- Pošto je u RS negativan prirodni priraštaj od 2002., naš zadatak treba da bude zaustavljanje tih trendova da bismo na kraju postigli da prirodni priraštaj bude na nuli - kaže Nada Lipovac, načelnica Odeljenja za porodicu u resornom ministarstvu.

 

Dodatak za treće dete
Vlada RS obavezala se da će najkasnije do 2014. uvesti obavezan dečji dodatak za treće dete bez imovinskog cenzusa roditelja, povećavati iznose dodataka za decu, inicirati smanjenje stope PDV na dečje proizvode, obezbediti olakšice za stambeno zbrinjavanje mladih, stimulisati poslodavce da zapošljavaju mlade, pomoći u lečenju neplodnosti, obezbediti dostupnost vrtića u selima, a za siromašnu i za decu sa posebnim potrebama obezbediti besplatan vrtić. Posebni ciljevi su unapređenje položaja žena na selu, kao i otvaranje vrtića i ambulanti na selu.

 

Projekcije ukupnog stanovništva za pretpostavljeni fertilitet u RS
Godina / Pretpostavljeni broj stanovnika
2016. / 1.237.275
2026. / 1.154.092
2036. / 1.049.113
2046. / 929.528
2056. / 813.922
*Podaci iz Strategije reforme penzionog sistema RS

 
07.03.2010.

Stevo Pašalić: Ukoliko ne bude zakona o popisu, slijede posljedice

Datum: 06.03.2010 18:37
Autor: Tanja Šikanjić

Ukoliko bi se desilo da ne dođe do usvajanja zakona o popisu stanovništva u BiH u naredna dva mjeseca, popisa stanovništva naredne godine sigurno neće biti, što bi imalo određene posljedice po BiH kao što su neuvrštavanje u svjetsku statističku evidenciju, nemogućnost BiH da se uključi u određene međunarodne razvojne projekte, ali i posljedice koje bi unutar BiH onemogućile naučna istraživanja koja se zasnivaju na relevantnim i validnim podacima, ističe Stevo Pašalić, predsjednik Centra za populaciona i društvena istraživanja RS.

Stevo Pašalić: Ukoliko ne bude zakona o popisu, slijede
posljedice

Govoreći o izjašnjavanju stanovništva o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku koji koriste i o vjerskoj pripadnosti prilikom popisa stanovništva, Pašalić ističe da je to jedno od ključnih pitanja u popisnici.

"Svi koji nastoje da se ove odrednice izostave iz popisnice u stvari osporavaju multinacionalnost ove zemlje, čije atribute su baš oni najviše isticali u određenim političkim istupanjima. Konačno, izjašnjavanjem stanovništva BiH o navedenim etnokulturološkim odrednicama niko u BiH neće ničim biti oštećen, niti ugrožen", navodi Pašalić.

NN: Predsjednik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope Mevlut Čavušoglu pozvao je poslanike i delegate u parlamentu BiH da hitno usvoje zakon o popisu stanovništva. Kada očekujete da će zakon biti usvojen, te sproveden popis stanovništva i kakve bi posljedice u slučaju neusvajanja zakona snosila BiH?

PAŠALIĆ: Pitanje usvajanja zakona o popisu stanovništva u BiH je sada, a i do sada, bilo u rukama političkih stranaka, odnosno poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH. Takođe, više puta sam isticao da će do političkog dogovora o sprovođenju popisa stanovništva doći onda kada uslijedi pritisak sa strane, odnosno kao što je to u ovom slučaju Savjeta Evrope. I to se sada pokazuje tačnim. U prilog tome ide i to da je već formirana Komisija koju čine poslanici Predstavničkog doma BiH, sa zadatkom da u naredne tri sedmice usaglasi zahtjeve pojedinih poslaničkih klubova, političkih stranaka i predloži usaglašenu verziju zakona o popisu stanovništva u BiH. Ako se sve to bude odvijalo bez određenih prepreka, zakon bi mogao biti usvojen u naredna dva mjeseca, što bi otvorilo mogućnosti da se popis stanovništva sprovede u 2011. godini. Ukoliko bi se, pak, desilo da ne dođe do usvajanja pomenutog zakona, popisa stanovništva naredne godine sigurno neće biti. To bi svakako imalo i određene posljedice po BiH, kao što su neuvrštavanje u svjetsku statističku evidenciju, nemogućnost BiH da se uključi u određene međunarodne razvojne projekte, ali i posljedice koje bi unutar BiH onemogućile naučna istraživanja koja se zasnivaju na relevantnim i validnim podacima, brojnim praktičnim rješenjima koja se temelje na podacima dobijenim putem popisa stanovništva i niz drugih rješenja koja se baziraju na podacima prikupljenim putem najobuhvatnijeg istraživanja u prostoru - popisa stanovništva.

NN: Koliko je vremena potrebno da se obave sve pripreme za provođenje popisa stanovništva u BiH?

PAŠALIĆ: Kada je riječ o potrebnom vremenu za obavljanje priprema za sprovođenje popisa stanovništva u BiH, možemo govoriti o dosta rastezljivom podatku. Naime, sve to zavisi od sadržaja popisa, odnosno od njegove sveobuhvatnosti. Podsjećam da je Austrougarska za popis u BiH, sproveden 1910. godine, vršila pripreme dvije godine. U današnje vrijeme kada je tehnika, tehnologija i metodologija sprovođenja popisa znatno unaprijeđena, sve to moglo bi se obaviti u periodu od dvije godine, a u hitnijim slučajevima, kakav je sada, i godina dana može biti dovoljna da se izvrše određene pripreme. Podsjećam da je Hrvatska donijela Zakon o popisu stanovništva marta 2000. godine, a isti sprovela godinu dana kasnije.

NN: S obzirom na to, kada je zadnji rok da se donese Zakon o popisu stanovništva, da bi se popis mogao sprovesti u narednoj godini?

PAŠALIĆ: Dakle, na osnovu odgovora na prva dva pitanja jasno je da je zadnji rok za donošenje zakona o popisu stanovništva bio juče, ali da u posebnim prilikama nije kasno da se to desi i danas, a to praktično znači da se sva procedura u Predstavničkom domu BiH mora odvijati po hitnom postupku. A to opet govori da je popis u ovom trenutku postao veliki politički izazov.

NN: Da li bi se ove godine mogao obaviti pilot popis i šta on podrazumijeva?

PAŠALIĆ: Pilot popis ili probni popis stanovništva ima za cilj ocjenu stepena pouzdanosti rezultata popisa, te ocjenu o dosljednoj primjeni metodologije predviđene za popis. Probni popis na osnovu uzorka smanjuje troškove i daje rezultate skoro iste pouzdanosti kao i potpuni popis. Takođe, probni popis omogućava blagovremeno otkrivanje grešaka, preduzimanje koraka i njihovu eliminaciju ili smanjivanje. Bez provođenja pilot ili probnog popisa konačni rezultati mogu biti slabijeg kvaliteta, a odlučivanje na osnovu takvih podataka dovesti do krupnih grešaka.

NN: Po kojoj metodologiji bi se trebao provesti popis stanovništva u BiH?

PAŠALIĆ: Novousvojene međunarodne preporuke uvele su izvjesne metodološke promjene, kao i novouvedene karakteristike pojedinaca (fertilitet, mortalitet, invaliditet), koje treba prikupiti. Osnovni ciljevi Preporuka za popis stanovništva su da se obezbijedi metodološko uputstvo i podrška državama u planiranju i sprovođenju popisa, da se olakša i unaprijedi uporedivost podataka na regionalnom i međunarodnom nivou kroz selekciju osnovnih obilježja i harmonizaciju definicija i klasifikacija. A kada je riječ o metodama prikupljanja podataka u BiH će se i dalje primjenjivati tradicionalni način prikupljanja podataka, kao i u još 53 odsto zemalja Evrope.

NN: Koja su to, prema Vašem mišljenju, obavezna, a koja dodatna obilježja koja bi trebalo da budu prikupljena popisom?

PAŠALIĆ: Obavezna i dopunska obilježja definisana su međunarodnim preporukama. Na listi obaveznih preporuka je 38 odrednica, od kojih svaka država uzima ona za koja smatra da su najbitnija, dok dopunskih obilježja ima ukupno 71 na listi preporuka. To jasno govori da se u ovoj popisnoj dekadi veći značaj daje dopunskim obilježjima u odnosu na ranije popisne dekade iz razloga što su sve specifičnije prilike u mnogim zemljama svijeta, čime im se daje mogućnost da kreiraju odrednice u skladu sa svojim potrebama. U osnovna i dopunska obilježja spadaju geografske karakteristike, na primjer naselje popisa kao obavezno pitanje i na primjer način prevoza do posla kao dopunsko obilježje; demografske karakteristike, pol, starost, bračno stanje, kao na primjer obavezna obilježja, te ukupan broj živorođene djece kao na primjer, dopunsko obilježje; ekonomske karakteristike, zanimanje, kao obavezno obilježje i trajanje nezaposlenosti, kao, na primjer, dopunsko obilježje; osnovne karakteristike kao što su školska sprema, pismenost; međunarodne i unutrašnje migracije, kao osnovno obilježje je mjesto stanovanja majke kada je lice rođeno, ili dolazak u sadašnje mjesto prebivališta; etnokulturološka obilježja kao što je izjašnjavanje o etničkoj (nacionalnoj) pripadnosti, maternji jezik, vjeroispovijest. Ova pitanja svrstavaju se u dopunska obilježja, ali su apsolutno primjenjiva u višenacionalnim, multijezičkim i multireligijskim zajednicama, a takva je i BiH. Ovo pitanje je u proteklom popisu koristilo u prosjeku oko 70 odsto zemalja Evrope. I konačno, jedna od obaveznih odrednica su i karakteristike domaćinstava i porodice sa nizom pitanja obaveznog ili dopunskog karaktera. Podsjećam da, na primjer, SAD koriste samo pet obaveznih odrednica u popisu, a onda svake godine putem anketa prikupljaju podatke o svim ostalim pitanjima u vezi s popisom stanovništva.

NN: Smatrate li da bi insistiranje pojedinih zvaničnika da se popis stanovništva provede bez nacionalnog i vjerskog izjašnjavanja, moglo da uspori donošenje zakona o popisu stanovništva?

PAŠALIĆ: Naravno. Osporavanje izjašnjavanja stanovništva o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku koji koriste i o vjerskoj pripadnosti je jedno od ključnih pitanja u popisnici iz mnogo razloga. Pođimo od ustavne kategorije konstitutivnih naroda u BiH, od toga da su narodi BiH njeno istorijsko određenje, do toga da je individualno pravo stvar svakog pojedinca kako će se izjasniti po tim pitanjima. Svi koji nastoje da se ove odrednice izostave iz popisnice, u stvari, osporavaju multinacionalnost ove zemlje, čije atribute su baš oni najviše isticali u određenim političkim istupanjima. Konačno, izjašnjavanjem stanovništva BiH o navedenim etnokulturološkim odrednicama niko u BiH neće ničim biti oštećen, niti ugrožen.

NN: Koja bi to rješenja mogla zadovoljiti zahtjeve svih stranaka kada je u pitanju popis stanovništva?

PAŠALIĆ: Ja se nadam da će formirana komisija pri Predstavničkom domu BiH prepoznati ta rješenja i zahtjeve političkih stranaka, te rukovodeći se prije svega međunarodnim preporukama i principima usaglasiti ta rješenja. Mislim da će se tu tražiti prihvatljiva rješenja u okviru najosjetljivijih pitanja kao što su nacionalna i vjerska pripadnost, maternji jezik, te novootvoreno pitanje popisa dijaspore, odnosno definisanje ukupnog stanovništva BiH, koncept stalnog stanovništva BiH i slično. Ukoliko bude političke volje i iskrene namjere svih da dođemo do popisa stanovništva, navedena pitanja su rješiva.

NN: Više puta je ukazivano na to da Evropska unija očekuje da prilikom popisa stanovništva u BiH anketni listić sadrži obavezujuće stavke iz evropskih direktiva. Koje su to stavke i da li one podrazumijevaju nacionalno i vjersko izjašnjavanje građana?

PAŠALIĆ: Evropska unija, odnosno EUROSTAT, takođe definišu obavezna pitanja koja proizilaze iz međunarodnih preporuka i principa. Treba naglasiti da se tu traži takozvani najmanji zajednički imenilac, a to su pitanja uglavnom iz kategorije ekonomskih karakteristika, dok se ostala pitanja definišu iz grupe pitanja takozvanih dopunskih obilježja u skladu sa specifičnostima i potrebama pojedinih zemalja. To će biti sasvim dovoljno da se popisom stanovništva postigne uporedivost tih podataka na međunarodnom nivou, kao i njihova primjena u međunarodnim razvojnim i drugim planovima. Da budem konkretan, EU ne predviđa pitanja o nacionalnom i vjerskom izjašnjavanju kao obavezna pitanja, ali se istovremeno ona potenciraju kod svih višenacionalnih i multireligijskih država, što potvrđuju i popisi stanovništva u protekloj dekadi. Stavljajući BiH u taj kontekst još jednom ističem da su navedena pitanja u popisnim odrednicama apsolutno neizostavna.

NN: Pored toga što će popis stanovništva obezbijediti podatke o svemu što se dešavalo proteklih godina, poput prisilnih ili ekonomskih migracija, da li će se moći iskoristiti i u smislu podsticanja povratka raseljenih i izbjeglica?

PAŠALIĆ: Popis stanovništva je trenutni presjek stanja. Iz ove definicije proizilazi da popis stanovništva ničim neće zaustavljati procese povratka raseljenih i izbjeglih lica. Ništa se neće promijeniti sutradan nakon prikupljenih podataka o popisu. Stanovništvo je dinamička kategorija i procesi u demografskim obilježjima populacije će se normalno odvijati i poslije izvršenog popisa. E sada, drugo je pitanje kada se obrade i publikuju rezultati popisa kako će se to odraziti na svakog pojedinca i da li će to u daljim procesima imati podsticajno ili neko drugo dejstvo u pogledu povratka ili promjene mjesta prebivališta. Uostalom, to su obilježja koja su pratila sve ranije popise stanovništva na ovim prostorima.

NN: Popis stanovništva iz 1991. godine ni u kom slučaju nije primjenjiv kada su u pitanju opštine osnovane u BiH nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Da li to znači da te novonastale opštine zapravo ne posjeduju nikakve podatke o broju stanovnika? Koliki je to problem?

PAŠALIĆ: Naravno i da je jedno od gorućih pitanja i teritorijalno-administrativna prekompozicija BiH nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. BiH je 1991. godine imala 109 opština, a sada je to u okviru oba njena entiteta daleko više, preko 140. To dalje znači da nemamo podatke za brojne opštinske teritorije jer nisu bile obuhvaćene popisom 1991. godine u sadašnjim administrativnim granicama. Posljedica toga je da danas imamo vrlo rastezljive podatke o procjenama broja stanovnika svih opština, a novonastalih posebno. Još veći problem je što nemamo validne podatke o naseljima u okviru opština, a što je izuzetno značajno za naučna istraživanja i praktična rješenja. Dakle, radi se o vrlo velikom problemu koji se može razriješiti vrlo efikasno samo popisom stanovništva.

KOLIKO NAS IMA ?
<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

DEMOGRAFSKE INSTITUCIJE
AGENCIJA ZA STATISTIKU BIH
ZAVOD ZA STATISTIKU RS
ZAVOD ZA STATISTIKU FBIH
CENTAR ZA DEMOGRAFSKA ISTRAZIVANJA

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
31385

Powered by Blogger.ba