KOLIKO NAS IMA ?

Dobrodošli na moj blog...Na ovom blogu su objavljene vijesti sa internet portala koje su u vezi sa popisom stanovništva ili demografijom uopšte...Hvala na posjeti...

29.03.2010.

Питер Еверерс: У Европи би настала рупа без пописа становника у БиХ

Datum: 28.03.2010 21:00
Autor: Жељка Домазет

Уколико БиХ не би обавила попис становништва 2011. године, настала би једна празнина у Европи у којој би постојала једна земља која није извршила попис становништва. Посљедице тога су велике и по регионалне односе и по државну политику БиХ и комплетно питање проширења Европске уније.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" Питер Еверерс, директор "Евростата".

Он је додао да је изјашњавање о националној и вјерској припадности препорукама ЕУ дефинисано као необавезно питање, али да је то ствар државе да ли ће оно бити у упитнику.

- Држављани БиХ, који живе у некој другој земљи, нису дио пописа становника у БиХ. То су држављани БиХ који живе у иностранству. Све друге земље које спроводе попис становништва пописују и њих и чине доступним информацију о броју држављана БиХ који су укључени у њиховим пописима - рекао је Еверерс.

* ГЛAС: Босна и Херцеговина попис становништва није обавила од 1991. године. Ова земља годинама живи на процјенама о броју својих становника?

ЕВЕРЕРС: Попис становништва је активност која је специфична. У неким државама може постати захтјевно да се изврши попис становништва, али ту активност БиХ би требало да обави и због себе, свог развоја, планирања, због свог окружења и да то учини када и све земље Европе 2011. године.

* ГЛAС: У БиХ постоје спорења око тога да ли се у попису становништва у БиХ треба наћи изјашњавање о националној, вјерској и језичкој припадности?

ЕВЕРЕРС: Препоруке Уједињених нација су врло јасне када је ријеч о обавезним питањима и оним која нису обавезна, односно дефинитивних варијабли и оних које нису кључне. Варијабле, односно питања која нису обавезна могу бити уврштена у упитник као што су питања у вези са вјерском, националном и језичком припадности. У том случају препоручујемо да се користе препоруке УН како се та питања могу верификовати. Земља која пописује становништво мора да одлучи да ли ће уврстити ова питања у побројавање становништва или неће. Многе земље укључују ова питања, али испитаници не морају да одговоре на њих. На њиховој доброј вољи се заснива да ли ће на њих одговорити или неће. Држава у зависности од својих националних циљева може додавати питања и одлучити о питањима која су њима интерно важна. Дакле, постоје обавезна, необавезна и допунска питања. Aко постоји потреба државе и државни циљ да се прикупе одређени подаци то зависи од надлежних органа.

* ГЛAС: Да ли је изјашњавање о вјерској, националној и језичкој припадности спорно за Евростат?

ЕВЕРЕРС: Од 36 земаља оних које су чланице Европске уније и оних које су потенцијалне чланице ЕУ, земаља које су кориснице IPA фондова, 19 укључују питања о етничкој, вјерској и језичкој припадности. То је довољан показатељ о свему томе.

* ГЛAС: Уколико БиХ не успије доћи до закона о попису становништва 2011. године, шта би то значило?

ЕВЕРЕРС: То значи да би настала једна празнина у Европи у којој би постојала једна земља која није извршила попис становништва. Посљедице тога су велике и по регионалне односе и по државну политику БиХ и комплетно питање проширења Европске уније. БиХ су потребни поуздани подаци да би се развијала и да би се развијале одређене политике. Међународне организације, Свјетска банка ММФ, УН, Европска унија све те организације користе статистичке податке да развију програме подршке за све земље, да израчунају доприносе и све друге даље кораке подршке развоју. Стога је попис становништва, односно статистика, кључни елемент за изградњу друштва. Попис становништва је модел, база и мајка свих статистика. Стога је јако важно да БиХ изврши попис становништва 2011. када и све остале земље ЕУ.

* ГЛAС: Бошњачке странке траже да се у попис уврсти и дијаспора и тврде да би се без пописа дијаспоре БиХ одрекла својих становника?

ЕВЕРЕРС: Држављани БиХ који живе у иностранству су већ обухваћени пописом становништва земаља у којима живе. Од земље која спроводи попис, на примјер Њемачке добићемо податке о држављанима БиХ који живе у тој земљи. Добиће се податак о њиховом мјесту рођења и када су се доселили у ту земљу. То важи за остале земље.

Подаци рецимо држављана БиХ који су пописани у некој другој земљи и подаци који се о тим држављанима добију у БиХ путем допунских питања, могу се допуњавати. Добар статистичар ће користити ова два метода.

Дакле, попис становништва је побројавање становника једне земље које је јасно дефинисано као пописивање домаћинстава у једном временском раздобљу, куцањем на врата и попуњавањем образаца на основу постављених питања у тим домаћинствима. У тим питањима се могу наћи и питања о људима који су тренутно одсутни и не живе у тим домаћинствима. То је систем побројавања становника и прикупљање података.

Држављани БиХ који живе у некој другој земљи нису дио пописа становника у БиХ. То су држављани БиХ који живе у иностранству.

Неке земље могу користити додатне обрасце у прикупљању података у попису уврштавајући питања за њихову интерну употребу и односе се на ствари које нису обавезне. БиХ није једини случај који би могао користити ове допунске обрасце. Међутим, то није дио пописа становништва и не може се верификовати као такав. Ови подаци нису битни за попис становништва као такав. Ти подаци зависе од интерне потребе сваке државе.

Новац

* ГЛAС: Када би до пописа становништва требало да дође и колико ће, по Вашим процјенама, коштати?

ЕВЕРЕРС: До пописа становништва треба да дође 31. марта, односно 1. априла 2011. године. Попис становништва у БиХ требало би да кошта око десет милиона евра. Европска унија ће у томе помоћи. ЕУ се обавезала да ће помоћи са 4,5 милиона евра.

24.03.2010.

Prijedlog uskoro u parlamentarnoj proceduri: Popis stanovništva ipak 2011.?

image Popis stanovništva / ilustracija

24SI - Privremena komisija za pripremu prijedloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. najkasnije bi 29. marta trebala svoj prijedlog proslijediti u parlamentarnu proceduru, što bi, ako zakon bude usvojen, omogućilo da se ove godine uradi i pilot popis.

Iako Komisija još nije glasala, prema procjenama njenog predjedavajućeg Branka Dokića, većina članova je saglasna sa dopunama zakona koji je jednom već pao u Parlamentu. Ako sve ostane kao sad, 2011. godine popisaće se svi državljani BiH, a posebno će se voditi kategorija ukupnog stanovništva BiH, koja po definiciji EUROSTAT-a podrazumjeva državljane BiH koji žive u BiH i koji su u inostranstvu, ali ne duže od godinu dana, te strane državljane koji žive u BiH duže od godinu dana.

Posebnim članom će se definisati popis ostalih državljana BiH i šta čini ukupno popisano stanovništvo. Za popis dijaspore nema političkih protivljenja, samo se još traži najracionalniji metod tog dijela popisa. Izjašnjavanje građana o pripadnosti naciji i vjeri biće dobrovoljno, dok će izjašnjavanje o jeziku biti obavezno.

"Rezultatima ovog popisa će se dobiti podaci o tome gdje je ko živio 1991. godine, gdje se nalazi sada, da li želi da se vrati ili ostane gdje je sad... Ovaj dio se ne razrađuje direktno u zakonu, ali će biti dio popisnica. Nakon popisa 2011. godine imaćemo zaista realnu sliku kretanja koja su dešavala u nesretnom periodu iza nas i na osnovu kojih ćemo moći praviti strategije i razvojne planove", procjenjuje Dokić.

Članovi privremene komisije u četvrtak će imati svoj redovni sastanak uz radionicu sa predstavnicima EUROSTAT-a, što predstavlja priliku da se još jednom razjasne sve nepoznanice.

Dijaspora će se popisivati ili u domaćinstvima u BiH kojima pripada, gdje bi se podaci dobivali od njihovih članova domaćinstva ili tako da se državljani BiH popisuju na graničnim prelazima u vrijeme božićnih i novogodišnjih praznika kada inače u velikom broju dolaze u BiH. Ove dvije opcije su uglavnom prihvaćene, dok treća mogućnost, popis u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, još "visi u zraku".

"Ovo pitanje je još otvoreno jer bi to, po nekim procjenama, koštalo veoma mnogo, a mogu se očekivati veoma mali efekti", kaže Branko Dokić.

(24sata.info
17.03.2010.

Prihvacen nacrt zakona o popisu stanovnistva

. B.

image

BANJA LUKA - Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske prihvatili su danas većinom glasova Nacrt zakona o popisu stanovništva u 2011. godini u RS-u, kojim je regulirano da izjašnjavanje o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti nije obavezno, a obrazac će sadržavati i pouku o tome. Ovaj akt usvojen je, nakon duže rasprave, uz protivljenje...

...poslaničkih klubova SDA - SDPBiH i Stranke za BiH, koji su prethodno tražili i da se povuče Nacrt zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini u RS-u.
Za troškove popisa u RS-u, stoji u dokumentu, bit će potrebno 18 miliona KM, od ove pa do 2013.godine.

U Nacrtu zakona, koji je pripremio Zavod za statistiku RS-a, utvrđuje se ravnopravnost upotrebe jezika u popisu i zaštita prava manjina i zaštita ličnih podataka i da će se podaci, prikupljeni popisom, koristiti isključivo u statističke svrhe, osim podataka vezanih za Adresar poljoprivrednih gazdinstava.
U toku je rasprava o izmjenama i dopunama Zakona o Senatu RS-a, kojim se uvode senatorske naknade.

 

(Svevijesti.ba/Fena)
10.03.2010.

BIJELA KUGA: Izumire 700 hiljada Srba

Utorak | 09.03.2010.

Godišnje nestane oko 20 hiljada Srba. Sve veći broj žena odlučuje se na abortus, životna dob je sve kraća, a tumori sve učestaliji

demografijaU Srbiji danas po prvi put u istoriji, živi više stanovnika starijih od 65 godina nego djece mlađe od 15 godina. Ako nastavi trend negativne stope nataliteta, do 2030. godine Srbija će imati čak 700 hiljada stanovnika manje nego sada, oko 6,8 miliona.

Ovi dramatični podaci prikazani su na okruglom stolu 'Demografska slika Srbije - ekonomske i društvene posljedice'.

Stručnjaci upozoravaju i na zabrinjavajući trend skraćivanja prosječnog životnog vijeka u Srbiji. Dok je prosječna dužina života ljudi u Europi 78,8 godina, u Srbiji se prosječno živi između 73 i 74 godine.

Prema službenim podacima, raste broj odraslih ljudi koji imaju hroničnih problema sa visokim krvnim pritiskom, što dovodi do epidemije smrtonosnih kardiovaskularnih bolesti. Uz to, u posljednjem desetljeću zabilježen je sve veći trend porasta smrti od zloćudnih tumora.

Prosječno domaćinstvo u Srbiji je tročlano, a do prije godina bilo je četveročlano, dok a prosječna je starost stanovništva povećana za 13 godina u odnosu na početak prošlog stoljeća.

Državna tajnica Ministarstva za rad i socijalnu politiku Ljiljana Lučić tvrdi da su ekonomska situacija i tranzicija osnovni uzroci 'katastrofalne demografske slike današnje Srbije'. Naglašava kako je prema popisu iz 2002. godine u Srbiji živjelo 7.478.000 ljudi, no ukoliko se nastavi trend negativnog nataliteta, 2030. godine Srbija će imati 6,8 miliona stanovnika.

Čelnik Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović tvrdi da u Srbiji godišnje nestane nešto manje od 20 hiljada ljudi, što je jedan jedan manji grad. Stanovništvo uz to sve rjeđe stupa u brak, a sve više bračnih parova ima samo po jedno dijete.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević podsjetio je na činjenicu da se negativan natalitet u Srbiji bilježi još od početka devedesetih godina. Kazao je i kako je u zabrinjavajućem porastu broj oboljelih od tumora.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsjednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra kako bi država trebala nešto učiniti po tom pitanju.

Objasnio je kako više od od 30 godina upozoravaju na negativan demografski trend i neravnomjeran regionalni razvoj u Srbiji. Posljedica neuvažavanja tih upozorenja je 'beogradizacija Srbije i demografsko pražnjenje ogromnog ruralnog područja'. On također smatra kako političari očito nemaju namjeru ništa riješiti, no dodaje kako iz svake krize postoji izlaz.

Tvrdi i kako ne treba čuditi što se mladi ljudi ne odlučuju na brak i potomstvo, jer ko će osnivati porodicu ako nema finansijsku stabilnost, pa od tuda i alarmantan podatak o povećanom broju abortusa u Srbiji.
(javno.com, DEPO, BLIN/dg)
10.03.2010.

POPIS ZA EVROPU

Autor: Biljana Gagula   
utorak, 09 mart 2010 19:20

gospodska-ulica-novaU prvoj polovini 2011. godine u Republici Srpskoj trebalo bi da bude sproveden popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Tako je predviđeno Zakonom o popisu stanovništva RS, čiji će se nacrt uskoro naći pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske.

Tim aktom, naveli su u Vladi RS, utvrđuje se sadržaj, priprema, organizacija i provođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, nadležni organi za provođenje popisa i obaveze učesnika popisa, zaštita ličnih podataka sakupljenih popisom, te objavljivanje rezultata popisa i finansiranje popisa.

Nacrt zakona predviđa i da će se, neposredno nakon provedenog popisa, provesti kontrolni popis na reprezentativnom uzorku popisnih krugova radi ocjenjivanja obuhvata i kvaliteta podataka prikupljenih popisom.

Perica Rajčević, šef kabineta predsjednika Narodne skupštine RS i poslanik SNSD, kaže da je popis neophodan, jer je od zadnjeg popisivanja prošlo 20 godina, odnosno 15 od rata.

- To nije potrebno samo zbog preciznih podataka, prikupljenih po vjerskom, nacionalnom i jezičkom kriterijumu, već je popis i jedan od preduslova brojnih reformi, planova i koncepata - navodi Rajčević.

On se pita koliko smisla imaju razne strategije i reforme, ako se ne zna koliko ima stanovnika i kakva im je obrazovna i populaciona struktura u smislu pola, starosti i mjesta življenja.

Rajčević naglašava da je margina greške ogromna, jer se bavimo samo procjenama bez relevantnih pokazatelja.

- Drugi aspekt značaja popisa, o kojem niko ne priča i koji se namjerno zanemaruje, jeste to da ukoliko u BiH do 2012. ne obavimo popis, znači da od evropskih integracija nema ništa narednih deset godina. Popis obavljen samo u prve tri godine dekade je komapktibilan za pregovore s Evropskom unijom - rekao je Rajčević i dodao da ukoliko se ne uradi popis u cijeloj BiH, neće biti ništa ni od pregovora s EU.

On je naglasio da će BiH sama sebe blokirati na putu evropskih integracija suludom politikom iz Sarajeva. Utoliko je, kako kaže, ovaj zakon neophodniji, kako bi bar RS imala jasne pokazatelje na osnovu kojih može da pravi projekcije za svakodnevni kratkoročni i dugoročni ekonomski, demokrafski i svaki drugi razvoj.

Ševket Hafizović, potpredsjednik NSRS i poslanik SDA, kaže da bošnjački poslanici neće podržati ovaj nacrt zakona.

- To ne bi bio validan popis. Međunarodna zajednica je unaprijed kazala da to nije ništa drugo do bacanje para. Takvi podaci niti bi bili traženi, niti bi bilo čemu koristili - naglasio je Hafizović i dodao da još ima vremena da se Zakon o popisu stanovništva donese u parlamentu BiH.

Ognjen Tadić, poslanik SDS, kaže da se RS nikada nije odrekla prava da utvrđuje odnos prema najvažnijim standardima vezanih ne samo za Evropu, već i za civilizacijsko ponašanje, a jedan od tih standarda jeste periodičan popis.

- Jedna od specifičnosti vezanih za BiH jeste i nacionalni sastav, koji je direktno inkorporiran u Ustav, kako entiteta tako i same BiH. Besmisleno je u BiH praviti popis ako neće biti popisa u kojem se nalazi i pitanje nakon kojeg će biti poznat i nacionalni sastav u BiH - naglasio je Tadić i dodao da u Federaciji BiH postoje političke snage koje nikada nisu prihvatile Dejtonski sporazum iako su ga potpisale i oni ma šta mogli da učine, makar to značilo i neulazak BiH u EU, a da oštete RS oni će to uraditi.

Poslanici SDS-a, kako kaže Tadić, podržaće raspravu o popisu u RS, a da li će zakon biti prihvaćen ili ne, zavisi od onoga što će pisati u njemu.

 

Nacionalnost i vjera u posebnom članu

Nacrt zakona o popisu stanovništva RS 2011. godine predviđa izjašnjavanje o državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti, materinjem jeziku i vjeroispovijesti, a posebnim članom se utvrđuje da građani ne moraju da se izjašnjavaju o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti, o čemu će i sam popisni obrazac sadržavati pouku. Nacrt koji će se naći na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine RS, čiji početak je zakazan za 16. marta, uređuje finansiranje izvršenja poslova i zadataka popisa, za šta je neophodno ukupno 18 miliona maraka. U roku 30 dana po završenom popisivanju biće objavljeni prvi rezultati o brojnom stanju stanovništva RS i njegovom nacionalnom sastavu, kao i podaci o broju domaćinstava i stanova.

08.03.2010.

Alarmantna demografska slika Srpske

Starimo duplo brže od ostalih Evropljana

Banjaluka - Građani u BiH stare dvostruko brže u odnosu na stanovnike zemalja Evropske unije, pokazala su istraživanja Eurostata po kojima se udeo populacije mlađe od 15 godina u BiH u periodu od 1991. do 2007. smanjio za sedam odsto, dok je ova promena u EU bila tri odsto.

 

Alarmantna slika starenja stanovništva u RS „otkrivena“ je u nedavno objavljenom dokumentu strategije reforme penzionog sistema. To je prvi zvaničan dokument u poslednjih 19 godina o demografskim aspektima u RS, jer je poslednji popis stanovništva obavljen 1991. godine.
Demografi su na osnovu procenjenih oko 1,3 miliona ljudi u RS, upozorili da će za 47 godina „nestati“ čak 472.013 građana Srpske. Radno sposobno stanovništvo (18-64 godine) će se prepoloviti, a broj starijih od 65 godina udvostručiti. Procenjuje se da će biti sve manje mlađih od 18 godina čime će se premašiti i evropski prosek starenja stanovništva.
Kratkovidost vlasti u RS mogla bi skupo da nas košta i zbog činjenice da se pronatalitetna politika svodi na usvajanje zakona i brojnih strategija, kao i povremenih „vatrogasnih“ mera za socijalno ugrožene kategorije. Drugim rečima, niko ne sprovodi u delo mere za podsticanje razvoja porodice.
Francuska, koja je pre 80 godina shvatila šta je najveći kapital države, odgovaraju’im merama ya podiyanje nataliteta zaustavila je starenje stanovništva. Tamošnji demografi su izračunali da bi fertilitet bio niži za 10 odsto da je prepušten spontanim tokovima.
Ostale zemlje Evropske unije takođe aktivno sprovode pronatalitetne mere. Tako se podrška porodici obezbeđuje počev od novčane pomoći pri venčanju, PDV olakšica za bebi opremu, posebne pomoći za samohrane roditelje, dužih odsustava za porodilje, besplatnog javnog prevoza za porodilje, sve do izdašnog dečjeg dodatka koji se usklađuje sa troškovima života.
Demografski stručnjak iz Novog Sada Branislav Đurđev, koji je angažovan na demografskim istraživanjima u RS, kaže da ukoliko bismo već danas preduzeli najbolje mere, rezultat bi se video tek za desetak godina.
- Deca kod nas već odavno ne znače ekonomsku dobit, a tradicionalno niske norme dosegle su kritične vrednosti. U takvoj situaciji nije čudo da neki smatraju da se u modernim društvima deca rađaju samo zbog jedinstvenog zadovoljstva koje pruža roditeljstvo - objašnjava Đurđev. On dodaje da planiranje porodice dolazi nakon sprovođenja populacionih mera i tada se uzima u obzir broj dece koji je potreban za prostu zamenu generacija. Osnovni postulat mora biti veći fertilitet, i to je ekonomsko preimućstvo.
- Društvo bez dovoljno dece mora ponuditi i cenu kako bi „kupilo“ dete više - navodi Đurđev.
Iako su uradili demografske analize i strategiju razvoja porodice do 2014., u Ministarstvu porodice RS priznaju da se zbog nedostatka popisa stanovništva sve oslanja na procenu. Napominju da demografska politika zahteva vreme i novac i traži stalno praćenje i reagovanje u datom momentu. Dosadašnje mere bazirane su na jednokratnoj novčanoj pomoći za rođenje deteta, dečjeg dodatka sa imovinskim cenzusom, zapošljavanje pripravnika i subvencionisanje kamatne stope od jedan odsto za stambene kredite.
- Pošto je u RS negativan prirodni priraštaj od 2002., naš zadatak treba da bude zaustavljanje tih trendova da bismo na kraju postigli da prirodni priraštaj bude na nuli - kaže Nada Lipovac, načelnica Odeljenja za porodicu u resornom ministarstvu.

 

Dodatak za treće dete
Vlada RS obavezala se da će najkasnije do 2014. uvesti obavezan dečji dodatak za treće dete bez imovinskog cenzusa roditelja, povećavati iznose dodataka za decu, inicirati smanjenje stope PDV na dečje proizvode, obezbediti olakšice za stambeno zbrinjavanje mladih, stimulisati poslodavce da zapošljavaju mlade, pomoći u lečenju neplodnosti, obezbediti dostupnost vrtića u selima, a za siromašnu i za decu sa posebnim potrebama obezbediti besplatan vrtić. Posebni ciljevi su unapređenje položaja žena na selu, kao i otvaranje vrtića i ambulanti na selu.

 

Projekcije ukupnog stanovništva za pretpostavljeni fertilitet u RS
Godina / Pretpostavljeni broj stanovnika
2016. / 1.237.275
2026. / 1.154.092
2036. / 1.049.113
2046. / 929.528
2056. / 813.922
*Podaci iz Strategije reforme penzionog sistema RS

 
07.03.2010.

Stevo Pašalić: Ukoliko ne bude zakona o popisu, slijede posljedice

Datum: 06.03.2010 18:37
Autor: Tanja Šikanjić

Ukoliko bi se desilo da ne dođe do usvajanja zakona o popisu stanovništva u BiH u naredna dva mjeseca, popisa stanovništva naredne godine sigurno neće biti, što bi imalo određene posljedice po BiH kao što su neuvrštavanje u svjetsku statističku evidenciju, nemogućnost BiH da se uključi u određene međunarodne razvojne projekte, ali i posljedice koje bi unutar BiH onemogućile naučna istraživanja koja se zasnivaju na relevantnim i validnim podacima, ističe Stevo Pašalić, predsjednik Centra za populaciona i društvena istraživanja RS.

Stevo Pašalić: Ukoliko ne bude zakona o popisu, slijede
posljedice

Govoreći o izjašnjavanju stanovništva o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku koji koriste i o vjerskoj pripadnosti prilikom popisa stanovništva, Pašalić ističe da je to jedno od ključnih pitanja u popisnici.

"Svi koji nastoje da se ove odrednice izostave iz popisnice u stvari osporavaju multinacionalnost ove zemlje, čije atribute su baš oni najviše isticali u određenim političkim istupanjima. Konačno, izjašnjavanjem stanovništva BiH o navedenim etnokulturološkim odrednicama niko u BiH neće ničim biti oštećen, niti ugrožen", navodi Pašalić.

NN: Predsjednik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope Mevlut Čavušoglu pozvao je poslanike i delegate u parlamentu BiH da hitno usvoje zakon o popisu stanovništva. Kada očekujete da će zakon biti usvojen, te sproveden popis stanovništva i kakve bi posljedice u slučaju neusvajanja zakona snosila BiH?

PAŠALIĆ: Pitanje usvajanja zakona o popisu stanovništva u BiH je sada, a i do sada, bilo u rukama političkih stranaka, odnosno poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH. Takođe, više puta sam isticao da će do političkog dogovora o sprovođenju popisa stanovništva doći onda kada uslijedi pritisak sa strane, odnosno kao što je to u ovom slučaju Savjeta Evrope. I to se sada pokazuje tačnim. U prilog tome ide i to da je već formirana Komisija koju čine poslanici Predstavničkog doma BiH, sa zadatkom da u naredne tri sedmice usaglasi zahtjeve pojedinih poslaničkih klubova, političkih stranaka i predloži usaglašenu verziju zakona o popisu stanovništva u BiH. Ako se sve to bude odvijalo bez određenih prepreka, zakon bi mogao biti usvojen u naredna dva mjeseca, što bi otvorilo mogućnosti da se popis stanovništva sprovede u 2011. godini. Ukoliko bi se, pak, desilo da ne dođe do usvajanja pomenutog zakona, popisa stanovništva naredne godine sigurno neće biti. To bi svakako imalo i određene posljedice po BiH, kao što su neuvrštavanje u svjetsku statističku evidenciju, nemogućnost BiH da se uključi u određene međunarodne razvojne projekte, ali i posljedice koje bi unutar BiH onemogućile naučna istraživanja koja se zasnivaju na relevantnim i validnim podacima, brojnim praktičnim rješenjima koja se temelje na podacima dobijenim putem popisa stanovništva i niz drugih rješenja koja se baziraju na podacima prikupljenim putem najobuhvatnijeg istraživanja u prostoru - popisa stanovništva.

NN: Koliko je vremena potrebno da se obave sve pripreme za provođenje popisa stanovništva u BiH?

PAŠALIĆ: Kada je riječ o potrebnom vremenu za obavljanje priprema za sprovođenje popisa stanovništva u BiH, možemo govoriti o dosta rastezljivom podatku. Naime, sve to zavisi od sadržaja popisa, odnosno od njegove sveobuhvatnosti. Podsjećam da je Austrougarska za popis u BiH, sproveden 1910. godine, vršila pripreme dvije godine. U današnje vrijeme kada je tehnika, tehnologija i metodologija sprovođenja popisa znatno unaprijeđena, sve to moglo bi se obaviti u periodu od dvije godine, a u hitnijim slučajevima, kakav je sada, i godina dana može biti dovoljna da se izvrše određene pripreme. Podsjećam da je Hrvatska donijela Zakon o popisu stanovništva marta 2000. godine, a isti sprovela godinu dana kasnije.

NN: S obzirom na to, kada je zadnji rok da se donese Zakon o popisu stanovništva, da bi se popis mogao sprovesti u narednoj godini?

PAŠALIĆ: Dakle, na osnovu odgovora na prva dva pitanja jasno je da je zadnji rok za donošenje zakona o popisu stanovništva bio juče, ali da u posebnim prilikama nije kasno da se to desi i danas, a to praktično znači da se sva procedura u Predstavničkom domu BiH mora odvijati po hitnom postupku. A to opet govori da je popis u ovom trenutku postao veliki politički izazov.

NN: Da li bi se ove godine mogao obaviti pilot popis i šta on podrazumijeva?

PAŠALIĆ: Pilot popis ili probni popis stanovništva ima za cilj ocjenu stepena pouzdanosti rezultata popisa, te ocjenu o dosljednoj primjeni metodologije predviđene za popis. Probni popis na osnovu uzorka smanjuje troškove i daje rezultate skoro iste pouzdanosti kao i potpuni popis. Takođe, probni popis omogućava blagovremeno otkrivanje grešaka, preduzimanje koraka i njihovu eliminaciju ili smanjivanje. Bez provođenja pilot ili probnog popisa konačni rezultati mogu biti slabijeg kvaliteta, a odlučivanje na osnovu takvih podataka dovesti do krupnih grešaka.

NN: Po kojoj metodologiji bi se trebao provesti popis stanovništva u BiH?

PAŠALIĆ: Novousvojene međunarodne preporuke uvele su izvjesne metodološke promjene, kao i novouvedene karakteristike pojedinaca (fertilitet, mortalitet, invaliditet), koje treba prikupiti. Osnovni ciljevi Preporuka za popis stanovništva su da se obezbijedi metodološko uputstvo i podrška državama u planiranju i sprovođenju popisa, da se olakša i unaprijedi uporedivost podataka na regionalnom i međunarodnom nivou kroz selekciju osnovnih obilježja i harmonizaciju definicija i klasifikacija. A kada je riječ o metodama prikupljanja podataka u BiH će se i dalje primjenjivati tradicionalni način prikupljanja podataka, kao i u još 53 odsto zemalja Evrope.

NN: Koja su to, prema Vašem mišljenju, obavezna, a koja dodatna obilježja koja bi trebalo da budu prikupljena popisom?

PAŠALIĆ: Obavezna i dopunska obilježja definisana su međunarodnim preporukama. Na listi obaveznih preporuka je 38 odrednica, od kojih svaka država uzima ona za koja smatra da su najbitnija, dok dopunskih obilježja ima ukupno 71 na listi preporuka. To jasno govori da se u ovoj popisnoj dekadi veći značaj daje dopunskim obilježjima u odnosu na ranije popisne dekade iz razloga što su sve specifičnije prilike u mnogim zemljama svijeta, čime im se daje mogućnost da kreiraju odrednice u skladu sa svojim potrebama. U osnovna i dopunska obilježja spadaju geografske karakteristike, na primjer naselje popisa kao obavezno pitanje i na primjer način prevoza do posla kao dopunsko obilježje; demografske karakteristike, pol, starost, bračno stanje, kao na primjer obavezna obilježja, te ukupan broj živorođene djece kao na primjer, dopunsko obilježje; ekonomske karakteristike, zanimanje, kao obavezno obilježje i trajanje nezaposlenosti, kao, na primjer, dopunsko obilježje; osnovne karakteristike kao što su školska sprema, pismenost; međunarodne i unutrašnje migracije, kao osnovno obilježje je mjesto stanovanja majke kada je lice rođeno, ili dolazak u sadašnje mjesto prebivališta; etnokulturološka obilježja kao što je izjašnjavanje o etničkoj (nacionalnoj) pripadnosti, maternji jezik, vjeroispovijest. Ova pitanja svrstavaju se u dopunska obilježja, ali su apsolutno primjenjiva u višenacionalnim, multijezičkim i multireligijskim zajednicama, a takva je i BiH. Ovo pitanje je u proteklom popisu koristilo u prosjeku oko 70 odsto zemalja Evrope. I konačno, jedna od obaveznih odrednica su i karakteristike domaćinstava i porodice sa nizom pitanja obaveznog ili dopunskog karaktera. Podsjećam da, na primjer, SAD koriste samo pet obaveznih odrednica u popisu, a onda svake godine putem anketa prikupljaju podatke o svim ostalim pitanjima u vezi s popisom stanovništva.

NN: Smatrate li da bi insistiranje pojedinih zvaničnika da se popis stanovništva provede bez nacionalnog i vjerskog izjašnjavanja, moglo da uspori donošenje zakona o popisu stanovništva?

PAŠALIĆ: Naravno. Osporavanje izjašnjavanja stanovništva o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku koji koriste i o vjerskoj pripadnosti je jedno od ključnih pitanja u popisnici iz mnogo razloga. Pođimo od ustavne kategorije konstitutivnih naroda u BiH, od toga da su narodi BiH njeno istorijsko određenje, do toga da je individualno pravo stvar svakog pojedinca kako će se izjasniti po tim pitanjima. Svi koji nastoje da se ove odrednice izostave iz popisnice, u stvari, osporavaju multinacionalnost ove zemlje, čije atribute su baš oni najviše isticali u određenim političkim istupanjima. Konačno, izjašnjavanjem stanovništva BiH o navedenim etnokulturološkim odrednicama niko u BiH neće ničim biti oštećen, niti ugrožen.

NN: Koja bi to rješenja mogla zadovoljiti zahtjeve svih stranaka kada je u pitanju popis stanovništva?

PAŠALIĆ: Ja se nadam da će formirana komisija pri Predstavničkom domu BiH prepoznati ta rješenja i zahtjeve političkih stranaka, te rukovodeći se prije svega međunarodnim preporukama i principima usaglasiti ta rješenja. Mislim da će se tu tražiti prihvatljiva rješenja u okviru najosjetljivijih pitanja kao što su nacionalna i vjerska pripadnost, maternji jezik, te novootvoreno pitanje popisa dijaspore, odnosno definisanje ukupnog stanovništva BiH, koncept stalnog stanovništva BiH i slično. Ukoliko bude političke volje i iskrene namjere svih da dođemo do popisa stanovništva, navedena pitanja su rješiva.

NN: Više puta je ukazivano na to da Evropska unija očekuje da prilikom popisa stanovništva u BiH anketni listić sadrži obavezujuće stavke iz evropskih direktiva. Koje su to stavke i da li one podrazumijevaju nacionalno i vjersko izjašnjavanje građana?

PAŠALIĆ: Evropska unija, odnosno EUROSTAT, takođe definišu obavezna pitanja koja proizilaze iz međunarodnih preporuka i principa. Treba naglasiti da se tu traži takozvani najmanji zajednički imenilac, a to su pitanja uglavnom iz kategorije ekonomskih karakteristika, dok se ostala pitanja definišu iz grupe pitanja takozvanih dopunskih obilježja u skladu sa specifičnostima i potrebama pojedinih zemalja. To će biti sasvim dovoljno da se popisom stanovništva postigne uporedivost tih podataka na međunarodnom nivou, kao i njihova primjena u međunarodnim razvojnim i drugim planovima. Da budem konkretan, EU ne predviđa pitanja o nacionalnom i vjerskom izjašnjavanju kao obavezna pitanja, ali se istovremeno ona potenciraju kod svih višenacionalnih i multireligijskih država, što potvrđuju i popisi stanovništva u protekloj dekadi. Stavljajući BiH u taj kontekst još jednom ističem da su navedena pitanja u popisnim odrednicama apsolutno neizostavna.

NN: Pored toga što će popis stanovništva obezbijediti podatke o svemu što se dešavalo proteklih godina, poput prisilnih ili ekonomskih migracija, da li će se moći iskoristiti i u smislu podsticanja povratka raseljenih i izbjeglica?

PAŠALIĆ: Popis stanovništva je trenutni presjek stanja. Iz ove definicije proizilazi da popis stanovništva ničim neće zaustavljati procese povratka raseljenih i izbjeglih lica. Ništa se neće promijeniti sutradan nakon prikupljenih podataka o popisu. Stanovništvo je dinamička kategorija i procesi u demografskim obilježjima populacije će se normalno odvijati i poslije izvršenog popisa. E sada, drugo je pitanje kada se obrade i publikuju rezultati popisa kako će se to odraziti na svakog pojedinca i da li će to u daljim procesima imati podsticajno ili neko drugo dejstvo u pogledu povratka ili promjene mjesta prebivališta. Uostalom, to su obilježja koja su pratila sve ranije popise stanovništva na ovim prostorima.

NN: Popis stanovništva iz 1991. godine ni u kom slučaju nije primjenjiv kada su u pitanju opštine osnovane u BiH nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Da li to znači da te novonastale opštine zapravo ne posjeduju nikakve podatke o broju stanovnika? Koliki je to problem?

PAŠALIĆ: Naravno i da je jedno od gorućih pitanja i teritorijalno-administrativna prekompozicija BiH nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. BiH je 1991. godine imala 109 opština, a sada je to u okviru oba njena entiteta daleko više, preko 140. To dalje znači da nemamo podatke za brojne opštinske teritorije jer nisu bile obuhvaćene popisom 1991. godine u sadašnjim administrativnim granicama. Posljedica toga je da danas imamo vrlo rastezljive podatke o procjenama broja stanovnika svih opština, a novonastalih posebno. Još veći problem je što nemamo validne podatke o naseljima u okviru opština, a što je izuzetno značajno za naučna istraživanja i praktična rješenja. Dakle, radi se o vrlo velikom problemu koji se može razriješiti vrlo efikasno samo popisom stanovništva.

26.12.2009.

Izostanak Zakona o popisu ugroziće integracije

Ispis E-mail
26.12.2009. 00:10
Image
Bosna i Hercegovina neće dobiti Zakon o popisu stanovništva i domaćinstava do kraja ove godine. Prijedlog nije uvršten u dnevni red ni posljednjeg skupštinskog zasjedanja.

Razlog tome su nepomirljivi stavovi predstavnika političkih partija koji se ne mogu dogovoriti da li anketni listić treba da sadrži podatke o nacionalnosti, vjerskoj pripadnosti i jeziku, kao ni o tome da li će se popisivati građani BiH u dijaspori. Nedonošenje ovog zakona prijeti da ugrozi mnoge bitne zadatke koje će pred BiH postaviti evropski timovi za pripremu pridruživanja, upozoravaju stučnjaci.

Zakon o popisu stanovništva i domaćinstava u BiH ušao je u parlamentarnu proceduru početkom septembra, ali Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj pri državnom Parlamentu, koja radi na prijedlogu zakona, nije uspjela da dođe do kompromisnog rješenja i probila je sve rokove.

Zakon ne može da prođe komisiju jer članovi iz reda bošnjačkog naroda osporavaju mogućnost izjašnjavanja o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti, kao i jeziku. Istovremeno zahtijevaju da se u popis uvrste i svi građani BiH u dijaspori - što predstavnici iz reda srpskog naroda osporavaju.

Poslanik SDA u Parlamentarnoj skupštini BiH Šefik Džaferović potvrđuje da je Bosni i Hercegovini potreban popis kao statistička, ekonomska i razvojna kategorija, ali istovremeno naglašava:

„Vijeće ministara je predložilo zakon kojim jednostavno želi da iz stanovnika ove zemlje izbriše pola miliona državljana koji žive van BiH, dakle bh. dijasporu, i predložilo zakon po kojem će se izjašnjavati građani BiH o vjerskoj, etničkoj i jezičkoj pripadnosti, a nakon tog popisa primijeniti tog popisa na izračun oko učešća konstitutivnih naroda, građana i ostalih u vlasti u BiH na svim nivoima. To je zloupotreba ovoga popisa jer je to pokušaj da se kroz popis stanovništva legaliziraju posljedice etničkog čišćenja u BiH."

Tačno je da Evropska unija ne traži u popisu izjašnjavanje o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti, ali Bosna i Hercegovina je specifična država, naglašava poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić:

„Dakle, ako nema popisa po nacionalnoj osnovi, onda nam pada Ustav - jer Ustav BiH se zasniva na konstitutivnosti tri ravnopravna naroda."

On takođe kaže da bi se novim popisom došlo do podataka koji ne idu u prilog bošnjačkim političarima - koliko je povrataka bilo u RS, a koliko u FBiH, kao i o tačnom broju žrtava proteklog rata.

Član parlamentarne komisije za ekonomske reforme i razvoj Ivo Miro Jović, iz HDZ-a BiH, objašnjava da je problem u različitom tumačenju šta treba da sadrži popis:

„Ovo je zemlja tri naroda verificiranih zakonom i ustavom priznata, tri jezika, i u svakom slučaju i četiri religije, odnosno dvije crkve i dvije religijske zajednice."

Svi sagovornici RSE slažu se da je popis strateško pitanje koje se preselilo na teren politike, ali različito vide mogućnosti njegovog rješenja. Poslanik Stranke za BiH u državnom Parlamentu Azra Hadžiahmetović:

„Možemo obaviti popis po svim onim elementima na koje smo obavezni po metodologiji popisa koju propisuje EU, a ukoliko se eventualno postigne dogovor, odnosno konsenzus i o nekim dodatnim pitanjima, oni se mogu uključiti. Ako ne, onda možemo obaviti popis po onim elementima na koje smo svakako obavezni."

I ombudsmeni BiH ovih dana su upozorili na neophodnost donošenja zakona o popisu. Ombudsman Ljubomir Sandić:

„Smatramo da je to prilika da se prikupe svi neophodni podaci o stanovništvu, kao i svim drugim relevantnim stvarima uz taj popis koji su značajni za kvalitet strategija, raznih projekata i drugih akata u budućnosti, kao i određenih irelevantnih činjenica od značaja za ostvarivanje ljudskih prava grđana BiH."

U parlamentarnoj komisiji za ekonomske reforme i razvoj procjenjuju da će se zakon o popisu razmatrati u Parlamentu najranije u februaru sljedeće godine.

Ako se uzme u obzir da popis zahtijeva izuzetno detaljne i dugotrajne pripreme, nije jasno da li će BiH stići obaviti popis 2011. godine. Demografi upozoravaju da će, ukoliko se ne izvrši popis, BiH ostati bez osnovnih pokazatelja na osnovu kojih se planiraju strateška pitanja u društvenom i ekonomskom razvoju.

Procjene UN-a su da će 2011. godine 233 zemlje provesti popis, a da samo Somalija i Liban neće to uraditi iz političkih i bezbjednosnih razloga. Demografi strahuju da će im se pridružiti i BiH. A to zavisi od toga kada će se popis vratiti sa političkog na strateški teren.


(Svevijesti.ba/Srna)

26.12.2009.

Puljić: Popisom stanovništva izbjeglo bi se manipulisanje


Ispis E-mail
26.12.2009. 11:37
Image
Nadbiskup vrhbosanski kardinal Vinko Puljić izjavio je da je iznenađen stavovima pojedinih domaćih političkih faktora i nekih predstavnika međunarodne zajednice koji se protive unošenju u popis elemenata koji se tiču nacionalnog, vjerskog i kulturnog identiteta.

Kardinal Puljić ocijenio je vrlo štetnim to što još nema popisa stanovništva u BiH, navodeći da bi se popisom izbjeglo manipulisanje brojkama.

Nadbiskup vrhbosanski poručio je, gostujući sinoć na RTRS-u, da treba raditi na traženju rješenja u ravnopravnosti ne samo sva tri konstitutivna naroda, već svih ljudi i građana, te da BiH nema drugog puta osim kompromisnog dogovora koji moraju postići domaći političari.

Kardinal Puljić je naveo da se provođenjem Dejtonskog sporazuma ni u jednom entitetu u BiH nije išlo u stvaranje jednake konstitutivnosti i da je to posebno, kako je rekao, išlo na štetu hrvatskog naroda.

"Posebno kada je Petrič /Volfgang/, kao visoki predstavnik provodio neke izborne zakone, neke njegove postavke je donio na štetu hrvatskog naroda, tako da nema mogućnosti da Hrvati budu puni politički subjekat ni u Federaciji BiH ni u Republici Srpskoj", rekao je Puljić.

On je dodao da se kod jednog broja međunarodnih čelnika vidi ignorisanje da postoje Hrvati, podsjetivši da je on još ranije rekao da se Dejtonskim sporazumom "Hrvati nastoje živi pokopati".

Kardinal Puljić uputio je božićne čestitke svim katoličkim vjernicima, a čestitao je ovaj praznik i pravoslavnim vjernicima koji ga slave po starom kalendaru.

On je čestitke uputio i muslimanima za Novu hidžretsku godinu, i Jevrejima za praznik Hanuku.

(Svevijesti.ba/srna)
14.12.2009.

Споран попис 2011. године

Datum: 13.12.2009 23:00
Autor: С. С.

ЗВОРНИК - Предсједник Центра за популациона и друштвена истраживања Стево Пашалић изјавио је јуче у Зворнику да је попис становништва у БиХ 2011. године веома споран.

Напоменувши да је остало нешто више од године за припреме за попис, а да закон о регулисању те области још није усвојен, додао је да је реалније у овом тренутку да пописа неће бити, с обзиром на то да је попис постао политички изазов у којем договора нема.

- Aко се попис не одржи, БиХ ће са Либаном и Сомалијом бити трећа од 233 државе или територије у свијету која неће обавити попис у другој декади 21. вијека. Без пописа БиХ неће бити укључена у међународну статистичку евиденцију, јер неће имати валидне податке, нити ће бити укључена у међународне развојне пројекте или друге планове и програме - упозорио је Пашалић.

Додао је да и сама БиХ неће имати релевантне податке на основу којих би могла да креира значајније програме.

Нагласио је да је изјашњавање становништва по мултиетничким, националним и вјерским обиљежјима сасвим природно, пожељно и неопходно јер је дефинисано према уставној категорији, због чега нико неће бити угрожен, ни оштећен.

- Подаци сваког пописа примјењиви су од пете до седме године, док у деветој години нису валидни, јер су измијењени и зато се попис и врши сваке десете године. У БиХ је од посљедњег пописа прошло скоро 20 година - истакао је Пашалић.

Додао је да чак и да није било ратних збивања, демографска структура становништва у ових 20 година била би значајно промијењена.

- A пошто су била ратна збивања, потпуно је неразумно да се користе подаци из 1991. године у погледу дефинисања конституисања институција власти што је заблуда која БиХ не доноси ништа прогресивно - нагласио је Пашалић.

06.11.2009.

Изједначен број младих и старих


Datum: 05.11.2009 22:00
Autor: Ведрана Кулага

БAЊA ЛУКA - У Српској је готово изједначен број младог и старог становништва, а индекс старења прешао је критични праг што оставља бројне посљедице на цијело друштво.

Ово је за "Глас Српске" истакао професор демографије на Универзитету Источно Сарајево Стево Пашалић.

- Просјечна старост становништва у Српској знатно је већа него што је била у ранијем периоду, углавном због продуженог животног вијека људи и смањеног наталитета - рекао је Пашалић и додао да младо становништво чине особе до 20, а категорији старих припадају особе које имају више од 60 година.

Према подацима републичког Завода за статистику прије пет година, младо становништво у РС учествовало је у укупном броју становника са 22,6 одсто, а старије особе са 23,6 одсто. Да се овакво стање погоршава, говоре подаци да се наталитет у РС од 2002. године смањује, а стопа морталитета расте.

Пашалић је истакао да оваква демографска слика оставља врло упечатљиве посљедице по Српску.

- Оваква слика је неповољна по друштво у цјелини. Све се више оптерећују фондови пензионог осигурања, а мање је радно активног становништва - казао је Пашалић. У Српској има око 216.000 пензионера.

Додатни проблем, истиче он, представља континуирани одлазак становништва из РС у иностранство.

- Више становника одлази са ових простора него што се досељава. Из Српске одлази и радно способно становништво, те млађе генерације чиме се повећава број старе популације - казао је Пашалић.

У Српској је, каже он, потребно извршити попис становништва да би се, не само сазнао тачан број становника, него и удио старог и младог становништва.

Домови за старе

У Министарству здравља и социјалне заштите РС рекли су да у Српској постоје три установе за смјештај старих лица, и то у Бањој Луци, Источном Сарајеву и Приједору.

- У овим установама борави око 465 корисника, а капацитети нису у потпуности попуњени - казали су у овом Министарству и додали да се у наредном периоду неће градити нове установе за смјештај старих лица.

17.10.2009.

Predstavljena knjiga o procjenama ratnih demografskih gubitaka na tlu bivše Jugoslavije

17.10.2009. 18:38

Image
Broj žrtava u ratovima na tlu bivše Jugoslavije od 1991. do 1999. godine nije moguće tačno utvrditi, niti će to vjerovatno ikada moći biti precizirano, ali naučni pristup tom problemu, istina o onome što se dešavalo i egzaktni podaci mogu trasirati bolje buduće odnose na ovom tlu. To je rečeno na današnjem skupu u Sarajevu povodom promocije knjige "Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije 1991-1999" koju je uredila i pripremila Ewa Tabeau, a izdao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
 

Sonja Biserko, predsjednica srbijanskog Helsinškog odbora, rekla je da to izdanje koje se najviše bavi ratnim zbivanjima iz devedesetih godina prošlog vijeka na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na Kosovu, ne precizira broj žrtava jer kompletna statistika te vrste vjerovatno nikada neće moći biti utvrđena, ali je knjiga važna kao korak u proučavanju demografskih posljedica ratnih dejstava.

Baveći se određenim područjima - Srebrenicom, Sarajevom, Bosanskom krajinom, Višegradom, istočnom Bosnom, nekadašnjom Herceg-Bosnom i Kosovom, značaj knjige je i u tome što baca baca svjetlo na karakter i političku pozadinu sukoba, dodala je Biserko.

 

Geoffrey Nice, bivši tužilac u procesu prvooptuženiku za zločine na području bivše Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, na današnjem je skupu naglasio upravo značaj demografskih pokazatelja za dokazivanje o protjerivanju stanovništva s određenih teritorija. Ta istraživanja, koja govore da su najveći stradalnici u tom smislu bili bosanski muslimani, Haški tribunal je pribavio angažirajući eksperte demografe.

Upoređujući mape koje je Nice pokazao učesnicima današnjeg skupa, jasno se vidi bitno različita demogarafska struktura prema popisu iz 1991. godine i nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Mada Nice ne želi ulaziti u pitanje kakvu bi odluku sudije Haškog tribulnala donijele u slučaju da je Milošević poživio do kraja suđenja, njegovo je mišljenje da su pokazatelji o promjeni demografske slike nedvosmisleni dokazi da je to urađeno silom i zločinom.

 

Demografi i statističari mogu dati značajan doprinos u suđenjima za ratne zločine, mišljenje je i Helgea Brunborga, demografskog eksperta Haškog tribunala i višeg istraživača u Statističkom zavodu Norveške.

Tema njegovog izlaganja na današnjem skupu i ujedno udjela u sadržaju promovirane knjige je "Izazovi u pristupu Haškog tribunala prema procjenama srebreničkih žrtava".

Brunborg je rekao da su podaci o broju žrtava srebreničkog genocida varirali iz godine u godinu, od podatka iz 2000. godine da je ubijeno 7.427 muškaraca, a među njima najviše onih starosne dobi između 20 i 24 godine, te 48 žena, do 8.087 ubijenih i 52,7 posto idetificiranih, do koje su istraživači došli 2007. godine.

Nakon uvođenja DNK metode 2005. godine znatno je unaprijeđen proces identifikacije Srebreničana pa se Brunborg nada da će bar 60 posto do 70 posto žrtava biti identificirano u narednom periodu.

Prilog koji je promoviranoj knjizi dao Jakub Bijak, predavač na Školi društvenih nauka na britanskom Southampton univerzitetu, sastoji se od poglavlja o procjeni žrtava tokom opsade Sarajeva.

 

Podaci koje je iznio korišteni su u Haškom tribunalu u procesu protiv bivšeg visokog zapovjednika srpske vojske Stanislava Galića, optuženog za granatiranje Sarajeva.

Uz Bijakovu ogradu da je riječ o podacima u kojima je greška moguća u nekoliko stotina, ti pokazatelji govore da je tokom opsade Sarajeva ubijeno oko 6.000 ljudi od septembra 1992. do augusta 1995. godine, a ranjeno oko 13.000.

Izvor ovih podataka je među ostalim jedna anketa provedena u domaćinstvima u Sarajevu tokom 1994. godine te evidencija pogrebnog društva "Bakije", rekao je Bijak.

Za Smaila Čekića, direktora Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava, koji je također bio učesnik današnjeg skupa, predstavljena knjiga, mada ne precizira broj žrtava, može poslužiti kao značajan indikator jer je u njoj objedinjeno 16 izvještaja predstavljenih u Haškom tribunalu.

Međutim, pitanje broja žrtava genocida je daleko kompleksniji problem jer samo ubijanje je samo jedan od segmenata stradanja, ističe Čekić.

S obzirom na to da knjiga inisistira na eskpertnom pristupu kad su u pitanju procjene o demografskim gubicima na teritoriji bivše Jugoslavije, Mirsad Tokača, predsjednik Dokumentacionog i istraživačkog centra u Sarajevu, rekao je da će se rado odazivati svakom skupu sličnom današnjem.

 

(Svevijesti.ba / Fena) 

30.09.2009.

Milorad Živković: Bez popisa stanovništva nema ekonomskog razvoja

Datum: 29.10.2008 20:14 Autor: Vesna Popović Milorad Živković, zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, izjavio je da se zbog isključivih stavova političara iz FBiH konstantno opstruiše priča o popisu stanovništva, upozorivši da je vrijeme da shvate da se ne može ''zabijati glava u pijesak i govoriti da se popis neće desiti''. On je rekao da je, pak, potrebno obaviti sve pretpripremne radnje za popis stanovništva 2011. godine, jer se bez tačnog broja stanovnika u BiH ne može praviti ozbiljna ekonomska politika. NN: Hrvatski i bošnjački delegati Doma naroda BiH odbacili su Prijedlog zakona o popisu stanovništva, čiji je predlagač srpski delegat Slobodan Šaraba. Zašto? ŽIVKOVIĆ: Očigledno je da će zbog isključivih stavova političara iz FBiH u BiH biti jako teško riješiti problem popisa stanovništva iako je to veoma značajno pitanje njenog ekonomskog i socijalnog razvoja. Žao mi je što su hrvatski delegati promijenili mišljenje i odustali od popisa iako su ranije podržavali našu priču da je potrebno da se on sprovede. A, što se tiče bošnjačkih političara, dovoljno je pogledati izborne rezultate na lokalnim izborima u FBiH i biće svima jasno zašto oni ne žele da pričaju o popisu. Popisom bi priča o etničkom čišćenju u RS devalvirala i došlo bi se do saznanja, što nam govore i ovi izbori, da su praktično najveće žrtve etničkog čišćenja u BiH Srbi, koji su nestali sa prostora FBiH. Bez tačnog broja stanovnika u BiH ne može se praviti ozbiljna ekonomska politika i zato svi odgovorni treba da razmišljaju o pripremama za popis. Očigledno to predstavlja sve više politički, a sve manje demografski problem. Potrebno je pozvati ljude i agencije koji su odgovorni za to pitanje da nam dostave sve potrebne informacije da bi se popis pripremio, jer ne možemo zabijati glavu u pijesak i govoriti da se popis neće desiti 2011. NN: Vi ste prije četiri godine predlagali popis stanovništva u BiH? ŽIVKOVIĆ: Prijedlog zakona delagata Šarabe i Momčila Novakovića, a i moj prije četiri godine o popisu je očigledno bio dobar način da se otvori pitanje popisa u parlamentu BiH. Smatrao sam da je s popisom stanovništva trebalo početi još kada sam predlagao zakon prije četiri godine. Svakim danom koji budemo kasnili s popisom stanovništva imaćemo sve manje mogućnosti da odgovorimo na krizu koja je očigledna u svijetu, gdje ne znate ni koliko imate ljudi, a kamoli kakvi su drugi resursi. Ne zna se ni koliko u BiH ima stanovnika i samim tim ne mogu se praviti ozbiljne ekonomske ili bilo kakve strategije. Ako se ne zna koliko je ljudi nestalo ili koliko je migriralo u toku jedne godine ne zna se ni koliko je uopšte BiH snažna u ljudskim resursima. NN: Ako se priča o popisu 2011. kasnimo li već s pripremama? ŽIVKOVIĆ: Evo, od Eurostata dobijamo ozbiljne prigovore da se možda neće kvalitetno napraviti popis stanovništva 2011. godine ako se hitno ne pokrenu aktivnosti u pretpripremnim radnjama. Eurostat i Ujedinjene nacije predlažu da se popis obavi 2011. godine, ali je i za to davno trebalo otpočeti pretpripremne radnje za popis. Još u maju prošle godine predlagao sam da se donese odluka u parlamentu BiH da se krene s pretpripremnim radnjama u BiH, jer je komplikovanija od bilo koje druge zemlje, ne mogu se dogovoriti gdje su granice entitetskih linija, nisu registrovane pojedine ulice, pa i cijela mala naselja u koja su se naselile izbjeglice i to je potrebno uraditi da bi se popis mogao obaviti. Uskoro centralni registar NN: Vi ste i predsjednik Demografskog savjeta Srpske i najavili ste da će RS pokrenuti početkom sljedeće godine inicijativu za usvajanje republičkog zakona o registru stanovništva. Šta konkretno on donosi? ŽIVKOVIĆ: Iduće sedmice na sjednici Vlade RS biće informacija Demografskog savjeta o uporednoj analizi između popisa stanovništva i centralnog registra. Žalosno je što je preglasavanje srpskih predstavnika postalo uobičajena praksa u institucijama BiH. Zato će Srpska početkom 2009. godine usvojiti zakon o registru stanovništva i sprovesti taj proces u skladu s međunarodnim aktima iz ove oblasti. To neće biti zamjena popisa stanovništva u BiH, ali ćemo tako stvoriti centralni registar podataka koji će doprinijeti realizaciji razvojnih programa Srpske. Ne bih rekao da je to popis stanovništva u RS već da Srpska sa svoje strane želi da obavi centralnu registraciju svojih građana, da napravi centralni registar.

31.08.2009.

Bilo bi štetno ako BiH ne bi bila među većinom zemalja svijeta u kojima će popis biti 2011.


Ispis E-mail
31.08.2009. 18:15
Image
Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić primio je danas delegaciju EUROSTAT-a, predvođenu Piterom Everasom i učestvovao na prvom sastanku operacije međunarodnog monitoringa za popis stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. godine, saopćeno je iz VMBiH.

Predsjedavajući Špirić naglasio je značaj održavanja popisa u BiH 2011. godine, kako bi bili obezbjeđeni podaci o broju i strukturi stanovništva, njegovoj teritorijalnoj raspoređenosti, vitalnim, obrazovnim, socio-ekonomskim, migracionim i drugim karakteristikama.

Špirić je predočio aktivnosti na izradi Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH 2011. godine, koji je Vijeće ministara BiH utvrdilo 20. augusta ove godine i uputilo u parlamentarnu proceduru.

Podsjetio je da je posljednji popis stanovništva u BiH proveden 1991. godine nakon čega su se desila velika pomjeranja i promjene u svim segmentima, tako da bi bilo veoma štetno ukoliko BiH ne bi bila među većinom zemalja svijeta u kojima će popis biti održan 2011. godine.

Predsjedavajući Špirić pozdravio je spremnost Evropske komisije da obezbijedi podršku tom procesu, kao i međunarodni monitoring s ciljem osiguranja kredibiliteta rezultata popisa.

31.08.2009.

Sastanak monitoringa za popis stanovništva u BiH 2011.

Prvi sastanak Operacije međunarodnog monitoringa (IMO) za popis stanovništva, kućanstva i stanova u BiH bit će održan danas.

Sastanak, na kojem će sudjelovati predstavnici Eurostata, međunarodnih organizacija (Vijeća Evrope, UNECE, UNDP, UNFPA, UNSD), Delegacije Evropske komisije, Direktorata za proširenje, viši ekspert za popis, Vijeća ministara BiH, predstavnici entitetskih vlada i Brčko Distrikta, entitetskih geodetskih uprava, direktori i uposlenici iz sve tri statističke institucije koji rade na popisu, otvorit će predsjedatelj Vijeća ministara BiH Nikola Špirić.

Kako je najavljeno ciljevi sastanka su predstavljanje Operacije međunarodnog monitoringa i Memoranduma o razumijevanju - Pregled aktivnosti vezanih za Popis stanovništva, kućanstava i stanova u BiH 2011. (fena/comart.ba)
31.08.2009.

Рурални егзодус - Крушево Брдо

Подручне школе у Републици Српској далеко су бројније од централних основних школа па је њихова економска оправданост, али и квалитет наставе неријетко врло упитан. За њихов опстанак пресудно је то што закон налаже да је основно образовање обавезно за свако дијете. Тако од 580 подручних школа, колико их има у Српској чак 46 школа похађа по пет и мање ученика, остале имају између пет и петнаест ученика а само у њих 84 ученици могу стећи деветогодишње образовање. Једна од таквих школа је и подручна школа у Крушеву Брду, подно Влашића, у општини Котор Варош. Ова школа припада ОШ "Петар Кочић". Ова подручна школа је прошле године имала пет ученика у два разреда (други и четврти) који прате наставу у једној учионици.  Представници министарства и педагошког завода често упозоравају на чињеницу да настава у комбинованом одјељењу не може бити једнако добра као у редовном. Једно од рјешења лошег квалитета наставе у подручним школама је превоз ученика до оближње централне школе. Али то повлачи за собом друге последице, а једна од уочљивијих је тзв. "гашење села". Наиме, крајеви у којима се налазе те школе су претрпјеле "рурални егзодус" или демографско пражњење села. Наталитет је низак, становништво је емигрирало и оно мало мјештана што је остало је старије старосне доби. Укидањем подручних школа у оваквим срединама , као једине присутне институције , код мјештана се ствара осјећај да су их сви заборавили. То само доприноси даљем осипању становништва. Због утицаја свјетске економске кризе и под изговором уштеде средстава тренутно је актуелна прича о рационализацији мреже школа. Поред укидања виших разреда у школи у Липљу, подручна школа у Крушеву Брду се нашла на мети рационализације. Тако је и Крушево Брдо почело да се "гаси"...Не треба заборавити да овој школи гравитира више засеока и да је у питању огромно пространство које је практично пусто. Ово је озбиљан, демографски проблем и не треба бити велики стручњак па израчунати којом брзином се смањивао број ученика у овој школи. Довољно је само погледати величину зграде која је направљена у овом селу (слика) и упоредити је са садашњим стањем тј. са ситуацијом кад већ двије године нема уписаног ниједног првачића. То је очигледна последица пада наталитета а број уписаних ученика у прве разреде у осталим школама на подручју општине (Грабовица, Липље, Вагани, Савићи) не показује да ће се у будућности нешто значајније промијенити. Још већи проблем је што се на нивоу општине мало води рачуна о популационој политици и уопште о планирању размјештаја становништва као најважнијег ресурса неког простора. И на државном нивоу све се углавном завршава на причама без конкретних решења. Довољан је само податак да је последњи (додуше незванични) попис становништва извршен прије 18 година и да је у међувремену (због рата) поприлично измијењена структура становништва.  Другим ријечима ми у ствари и не знамо колико нас има. Наведено смањење ученика је очигледно упозорење да је ситуација алармантна. Ако узмемо у обзир да се ефекти добре популационе политике могу осјетити тек након 15-20 година схватимо да је неопходно што прије се посветити овом проблему. Крајње је вријеме да се шира друштвена заједница активно укључи у решеавање овог проблема. Или то или ћемо имати земљу стараца а села ће нам бити пуста...

24.08.2009.

SBiH i SDA: Nećemo podržati zakon o popisu stanovništva

 
24.08.2009. 00:10
Image
Zamjenik predsjednika Kluba SDA i predsjednik Kluba SBiH u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, Šemsudin Mehmedović i Azra Hadžiahmetović, izjavili su da te stranke neće podržati zakon o popisu stanovništva u Parlamentu BiH.Mehmedović je, prenose agencije, rekao da "zakon o popisu stanovništva, koji je u petak usvojio Savjet ministara, i u kojem se navodi nacionalnost i vjerska pripadnost, neće dobiti podršku Bošnjaka".Hadžiahmetovićeva je odbacila prihvatanje zakona o popisu stanovništva "koji u sebi sadrži etničke i religijske kriterijume", dodajući da "će u parlamentarnoj proceduri biti pokušana promjena sadržaja ovog zakona".
02.06.2009.

Probni popis stanovništva u BiH na proljeće sljedeće godine

image

24SI - Nacrt zakona o popisu stanovništva u BiH, koji je upućen Savjetu ministara BiH, prošao je proceduru u Odboru za unutrašnju politiku Savjeta ministara, rekla je za "Fokus" Radmila Čičković, direktorica Zavoda za statistiku RS.

- Nakon što Nacrt zakona prođe ostale uobičajene procedure, trebalo bi da se nađe na dnevnom redu Savjeta ministara - kazala je Čičkovićeva.

Aleksandar Obradović, savjetnik za odnose sa javnošću u Savjetu ministara BiH, potvrdio je da bi Nacrt zakona uskoro trebalo da bude na dnevnom redu Savjeta ministara.

Čičkovićeva je naglasila da je u finalnoj fazi izrada popisnica, a pri kraju je i izrada dizajna upitnika.

- Sve će biti u skladu sa evropskim preporukama o popisu stanovništva. Popisnice će sadržavati sva obavezna obilježja, od osnovnih podataka do vjerske i nacionalne opredijeljenosti stanovnika BiH, te maternjeg jezika kojim govore - rekla je Čičkovićeva, te podsjetila da su izjašnjavanje o pripadnosti nekoj naciji, vjeri i o maternjem jeziku dogovorili Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović u Prudu.

Ona je rekla da većina zemalja u okruženju, koje će 2011. godine održati popis stanovništva, ovih dana provode probni popis.

- Mi smo planirali da na proljeće sljedeće godine provedemo probni popis stanovništva, kojim ćemo vidjeti kako funkcionišu i obrasci i cjelokupni način organizacije i provođenja popisa na terenu, a daće nam i odgovore kako da riješimo eventualne nedoumice kako bi popis 2011. godine protekao u najboljem redu - istakla je Čičkovićeva, te dodala da će se probni popis održati kroz određeni broj popisnih krugova, slučajnim uzorkom.

Kako je naglasila, popis stanovništva u BiH planiran je na proljeće 2011. godine.

- Provođenje popisa u BiH planirano je od 1. do 15. aprila 2011. godine sa kritičnim momentom popisa 31. marta u ponoć - kazala je Čičkovićeva.

U posao u vezi sa popisom stanovništva uključeni su Agencija za statistiku BiH, entitetski zavodi za statistiku, te geodetske uprave koje će raditi na kartografiji.

(fokus)
24.05.2009.

Mali heroji Vlasica

Datum: 14.02.2009 21:27
Autor: Željko Derajić

Tek što školsko zvono odzvoni kraj zadnjeg časa, a radosni đaci krenu svojim kućama pojedincima nije do veselja. Kako bi i bilo kada ih do kuće dijeli ni manje ni više već 16 kilometara.

Dok vjetar s Vlašića huči, a vukovi zavijajući utjeruju ljudima strah u kosti, makadamskim putem prekrivenom snijegom u školu svakodnevno prolaze dvanaestogodišnjaci Stamenko Knežević i njegova drugarica Nataša Tomić iz zaseoka Pilipovina kod Kruševa Brda na kraju kotorvaroške opštine.

Da bi čuli školsko zvono to dvoje heroja ispod Vlašića svakodnevno ustaju u pola šest, dnevno u oba pravca prepješače 14 kilometara dok ostatak puta pređu u oronulom kombiju koji prevozi đake iz škole u Šipragama do Kruševa Brda i druga podvlašićka sela.

Dok su njih dvoje još u školi u Šipragama, desetogodišnji Aleksandar Knežević pješice sam kroz šume i proplanke probija se do kuće udaljene sedam kilometara od škole.

Ekipa "Nezavisnih novina" uvjerila se da je dački život tih istinskih malih heroja jako težak.

Prošli smo putem kojim dvoje mališana prolazi svakodnevno.

Svakodnevno pređu 32 kilometra

Od nekadašnjih 450 učenika iz sela Kruševo Brdo smještenog pod planinom Vlašić danas je ostalo samo 12 učenika.

Njih sedam putuje svakodnevno devet kilometara u jednom pravcu da bi stigli do centralne škole u Šipragama.

Uslovi u kojima putuju su zaista teški jer se voze u starom kombiju koji samo što se nije raspao. Ali, kako i sami kažu, "kada muka natjera, niko ne pita, već se uzima šta se ima". Tek što smo izašli ispred školskog dvorišta školarci nam pokazuju oronuli kombi kojim svakodnevno dolaze u školu.

"Evo u čemu se vozimo... Ali dobro je i to kada nema drugog. Ja i Nataša nastavljamo još sedam kilometara od Kruševa Brda pješke da bismo došli kući. I tako svaki dan", kaže dječak Stamenko.

S našim malim herojima nastavljamo put od Šipraga do Kruševa Brda, a onda dalje prema Pilipovini. Tek što smo krenuli, izmamili smo osmijehe malih lica koja su nam priznala da su jako sretna.

"Ovo je drugi dan kako nećemo pješke kući. Jedan dan nas je komšija povezao, a sada i vi. Eh, da je ovako svaki dan...", kaže mali Stamenko.

Loš je makadamski put od Šipraga do Kruševa Brda. Vrbanja svojim slapovima posjetioce opčini svojom neopisivom ljepotom.

Ali, našim sagovornicima i malim junacima omrzlo je svaki dan gledati jedno te isto.

"Umorimo se svaki dan pješačeći. Prvo nas istrese kombi po ovom makadamu, a onda moramo pješke. Kroz šume, blatnjavim putem, a kada dođemo kući moramo da učimo", gledajući kroz prozor zamišljeno nam priča mala Nataša.

Dolazimo u Kruševo Brdo. Kuće koje su porušene tokom prošlog rata u BiH još nisu obnovljene.

Zgrada osnovne škole u koju je nekada išlo 450 đaka je stara i oronula. Danas u tu školu ide samo pet učenika.

Ono što nas je zaintrigiralo za ovu priču počinje sa ovoga mjesta, jer prave pustolovine Stamenka i Nataše kreću odavde.

Sa njima muku dijeli i Aleksandar koji svakodnevno pješači do Pilipovine jer mu je dugo čekati da iz Šipraga stignu njegove komšije, pa kroz šume i brda ide sam.

"Svakog dana idem pješke. Do kuća ima sedam kilometara. Dugo mi je da čekam Stamenka i Natašu pa krenem sam. Nekada me oni stignu pa mi je lakše. Ne bojim se puno", kaže Aleksandar.

Pokazujući Divič vrh preko 1.000 metara nadmorske visine mali heroji nam pričaju da im je kuća gore iz brda. Malo je obala, ali kako kažu imaju dva mjesta gdje odmaraju. Rasodnik i Palučak.

Idući od kuće do škole mališani pričaju o filmovima koje gledaju, crtaćima, ali najčešće i maštaju šta će biti kada porastu.

"Volio bih da budem policajac. To mi se najviše sviđa. Ali, volio bih ići i na fakultet pa ću još odlučiti šta ću. Samo se nadam da ću stanovati blizu fakulteta da ne bih išao svakodnevno pješice", kaže Stamenko.

Njegova koleginica Nataša voljela bi da bude pjevačica. Najviše sluša muziku i zbog toga smatra da bi bila dobra pjevačica. Mali Aleksandar mašta da bude fudbaler.

Najviše se plaše vukova

Na putu od škole do kuće Stamenko, Nataša i Aleksandar se najviše plaše vukova. Zima je najteža kada se sa okolnih brda i planina čuje jezivo zavijanje vukova. Hladni vjetrovi se zavuku u kotline, a putevi budu zatrpani snijegom.

"Čuli smo da u jednom čoporu ima sedam vukova. Ali još nijednom nisu izašli pred nas. Ipak, malo se bojimo. Ali moramo ići... šta ćemo. Valjda nam ne bi ništa uradili kada bismo se sreli", hrabro ističu njih troje.

Na pola puta od kuće do Kruševa Brda roditelji su djeci postavili klupu. Mjesto se zove Palučak, vjerovatno po potoku koji protiče u blizini.

Na drugoj strani je Divič, planina išarana stazama kuda prolaze samarice dok svlače drva u podnožje.

"Evo, ovdje se odmorimo. Malo se ispričamo i ismijemo uz pokoji vic. Ali nekada nam nije do smijeha jer, kada kiša pada, ne možemo ni da sjednemo. Mokra klupa, a mokra i odjeća. Nekada se i prehladimo", kaže Stamenko.

Kada se odmore, treba da idu uz brdo još tri kilometra.

Kažu da je put do prije nekoliko godina bio jako loš, ali da je popravljen i da im je sada lijepo ići.

Dolazimo na uzvišenje s kojeg se vidi tromeđa opština Kotor Varoš, Travnik i Teslić. Ispred nas se nazire ograda. Iza nje groblje.

"Još malo pa smo stigli. Evo, vide se prve kuće, a uskoro će i naše. Kada dođemo ovdje, najljepše nam je. Znamo da smo došli kući", kaže Nataša.

U planu selidba

Stižemo u zaselak Pilipovina. Dvadesetak kuća od kojih se u samo sedam vijori dim iz odžaka. Mještani su, zbog ekstremnih uslova života bili primorni da bolji život potraže u Vojvodini, Kotor Varošu i drugim ravnijim naseljima.

Mileva Tomić (36), majka male Nataše, izgubila je muža u ratu. Živi s majkom Milicom (63) i bratom Veljkom (37) koji je već kupio kuću blizu Novog Sada i planira da svoju porodicu odvede iz Pilipovine.

"Snijeg ovdje nekada zapada do povrh prozora. Ne vidi komšija komšiju. Nikuda se ne može maknuti i otkud život ovdje. Djeca se pate i to ne mogu više da dozvolim", kaže Veljko.

Ako mali Stamenko ne ide u školu, Mileva mora Natašu da vodi do Kruševa Brda na kombi i da ode po nju. Tako se zna desiti da prepješači 28 kilometara dnevno dok odvede kćerku i dođe po nju.

"Sedam kilometara je u jednom pravcu i toliko u povratku. To je 14. Tako i kada trebam ići pred nju. Stvarno smo se napatili svih ovih godina i jedva čekam da odemo odavde. Isto nam je ako trebamo ići u trgovinu koja je u centru sela", kaže Mileva.

Selidbu jedva čeka i Nataša. Dosadilo joj je, kako kaže, svako jutro ustajati i ići u školu. U selu često nema ni struje pa djeca moraju učiti uz svijeću.

Baka Milica kaže da je srce boli za unukom. Ali šta će kada joj ne može pomoći. Isplete joj priglavke i rukavice kako bi je zaštitila od jakih zima koje vladaju pod Vlašićem.

"O doktoru ne smijemo ni razmišljati jer kako da dođemo do njega kada nemamo auto. Nisam otišla kod doktora već godinama, a u selo nisam sišla nekoliko mjeseci. Eto, još malo da proslavimo Sretenje, našu krsnu slavu i odosmo i mi. Žao mi je napustiti rodnu kuću, ali mora se. Zbog djece", kaže Milica.

I naši muški heroji će uskoro na put. Stamenko će sa ocem u Srbiju, a Aleksandar u Gradišku.

Dok se opraštamo od malih heroja s Vlašića, vjetar nemilosrdno duva.

Okolne planine pokrivene su snijegom, a iznad vrhova priprema se oluja.

Crni oblaci nagovještavaju nevrijeme koje prijeti da će "udariti sa svih strana".

Snijeg će prekriti puteve, a mali učenici opet će ujutro morati u školu.

Do kombija moraju pješke, a onda s kombijem do škole.

I tako sve dok ne sjednu u autobus koji će ih odvesti u Novi Sad, Gradišku... u noviju i sretniju budućnost, bez pješačenja i zavijanja vukova.

Ali, ostaće upamćena pustolovina kada je troje učenika pješačilo 14 kilometara dnevno da bi naučili kako se postaje čovjek.

A Pilipovina će uskoro ostati pusta, sa svojim vukovima, medvjedima i velikim snjegovima.

22.05.2009.

Milinović: Što prije donijeti zakon o popisu

Ispis E-mail
22.05.2009. 14:00
Image
Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović rekao je danas da je neophodno što prije donijeti zakon o popisu stanovništva, jer od njega zavise i druge aktivnosti u vezi sa popisom.

On je potvrdio da je resorna radna grupa izradila Nacrt zakona o popisu stanovništva i uputila ga Savjetu ministara BiH na razmatranje.

Milinović je na konferenciji za novinare istakao da očekuje da će zakon ubrzo biti u proceduri, jer od njega zavise i druge aktivnosti u vezi sa popisom.

"Neophodno je ovaj zakon što prije donijeti", rekao je Milinović i naglasio da će zakonom biti riješen i način finansiranja, bez koga se pripreme za popis ne mogu odvijati onim tokom kojim bi trebalo.

On je dodao da Agencija za statistiku BiH radi na izradi konačnog oblika popisnica i popisnog instrumentarija.

Radnici Agencije i entitetskih zavoda za statistiku su sa međunarodnim ekspertom radili određene dorade upitnika.

Popis stanovništva u BiH trebalo bi da bude obavljen 2011. godine.

18.05.2009.

Popis stanovništva u BiH (Post Postao/la mirza dana 28 maj 2008, 21:06)

U današnjem saopštenju SDS optužuje Stranku za BiH, SNSD, SDA... kako svojim "neobjašnjivim" potezima već godinama onemogućavaju popis stanovništva u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, javnim istupima većina stranaka i njihovih lidera zalažu se, barem deklarativno, za što skorije sprovođenje istog, prebacujući krivicu na onog drugog.

U zemljama EU popis je planiran 2011. godine. Podatak sam govori da je za jedan ovakav projekat potrebno barem tri do četiri godine priprema (čak i u uređenim državama Unije), što bi vjerovatno iziskivalo i enormna novčana sredstva.

Koristi od popisa su višestruke. Dakle, jedan ovakav potez zasigurno ne bi značio bacanje para. Eventualno pitanje koliko je isti opravdan da se bez odlaganja stavi u sami vrh liste budžetskih prioriteta, obzirom na niz planiranih ili još neplaniranih projekata od vitalnog značaja za BiH, može biti suvišno ako se zapitamo koliko bi taj isti popis mogao doprinijeti njihovom bržem ostvarivanju.

Ukoliko pođemo od rezultata do kojih bi se došlo u slučaju realizacije popisa, u najmanju ruku to bi značilo otklanjanje niza političkih, socijalnih i inih barijera koje se ispoljavaju u neposjedovanju informacija od kojih, pa ako ne u svim, onda barem u onim zemljama koje se znaju služiti istim, zavisi najprije politički ambijent, mogućnosti progresivnih ili retrogradnih snaga da dođu do izražaja, pa tek onda i planiranje dugoročnih strategija razvoja (ukoliko takve uopšte postoje u današnjoj BiH) u svim segmentima.

Broj pismenih i nepismenih, mladih i onih koji se još tako osjećaju, obrazovanih i manje obrazovanih, zaposlenih i onih koji još za taj pojam nisu čuli, Bošnjaka i Bosanaca, Hrvata i katolika, Srba i pravoslavnih, Jugoslovena i ostalih, muških i ženskih, uspješnih poduzetnika i penzionera, studenata, talenata, državnih službenika, profesora, portira, zdravstvenih radnika, seljaka i građana, Sandžaklija, vehabija, domaćica, Kineza, terorista, balerina, četnika, kuhara, ustaša, slikara, mudžahedina, šofera, Crnogoraca, invalida, pekara, direktora, sekretarica, onih što nisu "naši", onih što svijet doživljavaju na malo "drugačiji" način, sportista i onih koji bi to željeli biti, poliglota i onih kojima je "naš" sasvim dovoljan...

Lista ovdje svakako ne završava. Teško je nabrojati sve moguće učesnike, jednako kao i statističke pokazatelje koji bi mogli pomoći u usmjeravanju zbunjenog kompasa bh. realnosti.

Dvije kategorije koje nisu gore navedene zaslužuju da im se da posebno mjesto. Od njihove "preciznosti" mnogo zavise one ostale koje bi u slučaju odgađanja popisa još dugo mogle ostati taoci politike zadržavanja statusa quo i svoju afirmaciju bi morali potražiti u nekom drugom vremenu ili na nekom drugom mjestu.

Te dvije kategorije su živi i mrtvi...

Svaki od pobrojanih i nepobrojanih učesnika dat će, jednog dana, svoju brojčanu vrijednost koju stručnjaci nazivaju statističkim podatkom. Pitanje je kome i na koji način neka od tih brojki može pomrsiti račune...?



Ove tri boje, u različitim nijansama, jedini su podatak koji smo uspjeli i uspjevamo iskoristiti od posljednjeg projekta popisa stanovništva...

18.05.2009.

Poboljšati natalitet


Izvor: Fokus   
utorak, 30 septembar 2008 00:00
Kako povećati broj djece i unaprijediti populacionu politiku u Srpskoj, u što kraćem vremenskom periodu, pitanje je o kojem se najviše raspravljalo i na drugoj sjednici Savjeta za demografsku politiku RS, juče u Banjoj Luci.

Da bi ispitali aktuelnu demografsku situaciju u RS predstavnici ovog Savjeta sutra će u 13 porodilišta RS porodiljama podijeliti anketne listiće putem kojih bi, između ostalog, trebalo da se dobiju podaci o socioekonomskom stanju porodica i prijedloge žena o mjerama koje mogu da doprinesu povećanju broja novorođenčadi u RS.

Milorad Živković, predsjednik Demografskog savjeta Srpske, u narednih mjesec dana očekuje pouzdane procjene o fertilitetnom kapacitetu RS.

- Anketa obuhvata 40 pitanja, a biće obuhvaćeno oko hiljadu ispitanica, s obzirom da u RS godišnje bude oko 11.000 poroda - pojasnio je Živković, uz napomenu da demografija postala najvažniji segment politike i društva u RS i FBiH, te da se o ovom ozbiljnom problemu konstantno govori samo u procjenama, s obzirom da je posljednji popis stanovništva u BiH urađen prije skoro 20 godina.

Jovanka Vuković, predsjednica Savjeta za djecu RS, kazala je da se unapređenje populacione politike u RS svodi na ekonomsku pomoć porodiljama i višečlanim porodicama.

- S obzirom na visok stepen siromaštva, majkama pomažemo uvećanim iznosom dječjeg dodatka za treće dijete, poklonima za opremu novorođenčadi, kojih je, na žalost, sve manje - kazala je Vukovićeva i dodala da je, prema broju zahtjeva za opremu novorođenčeta, prošle godine u RS bilo 10.500 novorođenih beba.

Svaka porodilja dobila je po 300 maraka, a na svaku treću i četvrtu bebu dodjeljuju se dodatna sredstva.

Savjet za demografsku politiku RS u 2006 godini evidentirao je 110 trećerođene djece, dok je prošle godine taj broj bio manji za devetoro trećerođenih beba.

Predstavnici Savjeta za demografsku politiku RS i Instituta za društvena istraživanja iz Beograda u petak bi trebalo da potpišu i memorandum o saradnji, s ciljem unapređenja populacione politike u RS i Srbiji.

12.05.2009.

Бијела куга - већ закуцала на врата

Datum: 11.05.2009 22:00
Autor: Шћепан Алексић

БИЛЕЋA - У посљедњих десетак година у билећкој општини рађе се све мање дјеце, а подаци, са којима располаже Центар за социјални рад, више су него алармантни. Тако је током 2007. године у тој општини, са како се процјењује више од 14.000 становника, рођено свега 69 дјеце, што је, како се вјерује, мање него икада у протеклих неколико стољећа.

Процјењује се да се дјеце рађа мање него икада због тога што млади масовно одлазе са тог подручја јер немају гдје да се запосле, пошто је цјелокупна предратна привреда посрнула. Од оних који ту остану многи се, управо због тог разлога, не одлучују за брак.

Током прошле године стање у том погледу се незнатно поправило јер су рођене 82 бебе. Aко се зна да се, до прије петнаестак година у тој општини годишње рађало и до 280 беба стиче се потпуна слика о каквом драстичном паду наталитета је ријеч. Примјера ради 1996. године рођено је 270 беба, а прије педесет година та цифра била је двоструко већа.

У Центру за социјални рад истичу да је за сваку новорођену бебу исплаћена новчана накнада, захваљујући Фонду дјечије заштите и Влади Републике Српске, па отуда и имају прецизне податке о броју новорођенчади. Међу 82 новорођенчади која су на свијет дошла током прошле године, за десеторо је исплаћено по 600 марака јер су рођена као треће по реду дијете у породици, а шесторо као четврто, па им је исплаћено по 800 марака. Према одлуци Владе Републике Српске свим осталим исплаћено је по 300 марака.

Сеоске школе

Прва посљедица ниског наталитета вјероватно ће бити скоро затварање већине од пет преосталих подручних сеоских одјељења, која послују у саставу двије билећке централне основне школе. Иста судбина, за пет-шест година, вјероватно чека и једну од двије централне основне школе у граду, ако наталитет не крене узлазном линијом.

15.04.2009.

Republika Srpska pred demografskom katastrofom!

24SI - Republika Srpska suočiće se sa pravom demografskom katastrofom ukoliko Srbija dobije bezvizni režim sa zemljama EU prije BiH, procjenjuju demografi. Veliki broj obrazovanih mladih ljudi, posebno iz nerazvijenog istočnog dijela Srpske, zatražiće državljanstvo i pasoš Srbije i zauvijek otići sa ovih prostora, piše "Press RS".

"Siguran sam da bi najmanje 50.000 mladih Srba uzelo državljanstvo Srbije i otišlo da živi u zemlji čijim bi pasošem mogli da putuju i rade na Zapadu", kazao je Đorđe Radanović, predsjednik Centra za afirmaciju mladih iz Šekovića i član predsjedništva Evropskog pokreta u BiH.

Radanović kaže da bi se Srbi u BiH ponašali kao Hrvati kojih je svakog dana sve manje zbog mogućnosti posjedovanja hrvatskog državljanstva i pasoša, te češćeg putovanja i privremenog zapošljavanja u zemljama EU.

Upozorio je da je trend odlaska mladih, ali i čitavih porodica, posebno iz istočnog dijela RS, više nego zabrinjavajući, napomenuvši da je sve više praznih kuća u Šekovićima, Rogatici, Višegradu, Rudom, Čajniču, Kalinoviku.

Član Vijeća za demografsku politiku Stevo Pašalić smatra da bi mladi vjerovatno pokušali da iskoriste mogućnosti koje im daje dvojno državljanstvo i ističe da bi moglo biti odliva stanovništva.

Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Slavko Jovičić rekao je da BiH do kraja godine može da ispuni preostalnih 27 uslova za dobijanje bezviznog režima i upozorava da bi EU, nakon toga, mogla postaviti nove prepreke.

"Oni ne žele da na svojoj teritoriji vide likove sa pasošima BiH koji nemaju nikakve veze sa ovom zemljom. Riječ je o vehabijama i mudžahedinima koje EU ne želi na svom tlu", tvrdi Jovičić.

Šef pregovaračkog tima BiH za liberalizaciju viznog režima sa EU Samir Rizvo istakao je da je od preostalih 27 uslova iz Mape puta za liberalizaciju viznog režima djelimično ispunjeno 18, a da je devet više političke, a ne tehničke prirode i da zahtijevaju usvajanje odgovarajućih zakona u parlamentu BiH.

To su, rekao je, zakon o graničnoj kontroli i zakoni koji se odnose na sprečavanje ilegalne trgovine oružjem i na pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.

07.04.2009.

Demografija za istinu

Popis stanovništva bi apsolutno ograničio prostor za manipulisanje brojevima stradalih, raseljenih i izbeglih ljudi i uništenih naselja u bosanskohercegovačkom ratu, kaže demograf dr Stevo Pašalić
Stevo Pašalić

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 18. avgusta – Zahvaljujući bošnjačkim političarima popis stanovništva u Bosni i Hercegovini izrodio se u prvorazredno političko pitanje. Bošnjačka politička elita, naime, tvrdi da bi popis bio „cementiranje i legalizacija etničkog čišćenja” i zahteva da se ovaj, za svaku zemlju, strateški posao obavi tek kada se svi interno raseljeni i izbegli vrate u mesta u kojima su živeli do rata. Uz ovaj, dodali su još jedan zahtev – da se za raspodelu vlasti i ubuduće primenjuju rezultati poslednjeg popisa iz 1991.

Profesor Filozofskog fakulteta u Banjaluci demograf dr Stevo Pašalić za naš list kaže da argumentacija bošnjačkih političara nema uporište u činjenicama. „Tokom rata na prostoru BiH desile su se krupne demografske promene i izvršena je takozvana etnička teritorijalna homogenizacija stanovništva. Tome u prilog navodimo podatak da je više od 50 odsto srpskog stanovništva pokrenuto sa svojih ognjišta unutar BiH, da je spaljeno i uništeno 1.280 naselja od kojih njih nekoliko stotina danas u Federaciji BiH nemaju nijednog stanovnika. Da li se i to zove etničko čišćenje”, pita se profesor Pašalić i naglašava „da je stanovništvo dinamička kategorija i da se ništa ne cementira njegovim popisom, već se samo pravi njegov presek u određenom momentu”.

Neubedljivo je, dodao je on, i pozivanje na odgađanje popisa dok se svi ne vrate svojim kućama. „U ovom trenutku, u Republici Srpskoj, vraćeno je preko 99 procenata imovine predratnim vlasnicima, čime je ona praktično ispunila sve obaveze u skladu sa članom 7. Aneksa Dejtonskog sporazuma. Istovremeno, stanje u Federaciji BiH i sada je vrlo nepovoljno po srpsku populaciju koja ne može da ostvari svoja osnovna prava u pogledu vlastite imovine i povratka”, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima „bošnjačka nacionalna komponenta se energično suprotstavlja popisu, zbog sadašnje ,privilegije’ da se vlast deli u skladu sa podacima iz 1991. godine”. On kaže da je izlišan svaki komentar o zahtevu Bošnjaka da i posle popisa važi pravilo da se vlast deli na osnovu podataka iz 1991.

On podseća da se „značaj popisa ogleda praktično u svim društvenim sferama, jer omogućava praćenje razvoja stanovništva na određenoj teritoriji. Uz to, demografski procesi su usko povezani sa društvenoekonomskim razvojem”. U prilog popisu stanovništva, planiranom za 2011. godinu, profesor Pašalić ističe i sledeće: „Podaci popisa iz 1991. više apsolutno ne odražavaju realno stanje u BiH u pogledu njene demografske slike na koju su četiri ratne godine ostavile strašne posledice koje će se osećati i narednih decenija.”

Bez obzira na to koja će se metodologija primeniti prilikom popisa, njegovi rezultati će, objašnjava dr Pašalić, utvrditi broj stanovnika i domaćinstava i njihov raspored na svim teritorijalnim nivoima. Takođe, obezbedili bi se podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim karakteristikama stanovništva, kao i promenama koje su nastale posle popisa iz 1991.

„Time bi prostor za manipulaciju bio apsolutno ograničen, što se posebno odnosi na stradanja ljudi u ratu, broj raseljenih, uništenih naselja... Dosadašnja istraživanja su pokazala da je broj stradalih u BiH oko 100.000, a ne trostruko veći kako tvrde neki. Međutim, u okviru te tragične brojke, ne slažem se sa nacionalnom strukturom stradalih, koju navode neki izvori iz Federacije BiH”, rekao je dr Pašalić.

On podržava predlog republičkog premijera Milorada Dodika da Republika Srpska, ako se ne postigne dogovor na nivou BiH, sama 2011. godine obavi popis stanovništva. „Od toga možemo imati veliku korist za naša buduća strateška ekonomska, socijalna, demografska i druga planiranja, a to što on ne obuhvata ceo prostor BiH, što bi svakako bilo poželjnije, neka o tome razmišljaju oni koji koče ovaj proces”, naglasio je dr Stevo Pašalić.

07.04.2009.

Popis stanovništva potreba svih djelatnosti

Datum: 16.11.2008 09:58
Autor: T. Šikanjić

BANJALUKA - Nijedna privredna i društvena oblast ne mogu se razvijati ukoliko država nema određenih statističkih podataka, zbog čega je neophodno izvršiti popis stanovništva u BiH, istakao je profesor doktor Zdravko Marijanac.

Popis stanovništva potreba svih djelatnosti

On je na naučnom skupu o savremenim demografskim i socioekonomskim problemima u RS, koji je juče održan na Prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, kazao da je popis stanovništva potreba svih privrednih, kulturnih i kulturoloških djelatnosti.

"Interesantno je da je Kraljevina Jugoslavija izvršila popis stanovništva tri godina nakon uspostavljanja, kao i Narodna Republika Jugoslavija, koja je takođe izvršila popis stanovništva tri godine po osnivanju vlasti. Evo, prošlo je 17 godina, a mi nismo bili u stanju da izvršimo popis stanovništva", naveo je Marijanac.

Dodao je da se već više godina Centar za demografska istraživanja Banjaluka bavi problematikom popisa stanovnika.

"Bilo je potrebno mnogo napora da se dogovori da je neophodan popis stanovništva, kao jedna civilizacijska potreba društva. I dalje, u Federaciji postoji otpor da se izvrši popis, uz navode koji nisu ni naučni, ni uvjerljivi, ni civilizacijski", smatra Marijanac.

Istakao je da popis stanovništva bez pokazatelja etničke, vjerske i jezičke pripadnosti ne bi imao svrhu.

Govoreći o demografskim trendovima i populacionoj politici, Draško Marinković, predsjednik Centra za demografska istraživanja, je rekao da su posljednjih godina na domaćim prostorima sve više prisutni kompleksni demografski i socioekonomski problemi.

Ti problemi se, kako je naveo, manifestuju u konstantnom smanjenju stope rađanja, procesima depopulacije, nestajanja sela, emigracija radno sposobnog stanovništva u inostranstvo, te povećanja nezaposlenosti, formiranje negativnivne socioekonomske strukture i intenzivnog smanjenja broja učenika u osnovnoj školi.

Organizator ovog naučnog skupa je bio Centar za demografska istraživanja, a finansijsku podršku su dali Ministarstvo nauke i tehnologije RS i Skupština grada Banjaluka. 

02.04.2009.

Odvijaju se pripreme za popis stanovništva u BiH


Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović kazao je danas na pres-konferenciji u Sarajevu da je urađena radna verzija zakona o popisu stanovništva o kojoj se raspravlja na interesornoj radnoj grupi.
Foto: Sarajevo-x.com
Foto: Sarajevo-x.com
Govoreći o aktivnostima na pripremi za popis stanovništva, kućanstava i stanova u BiH 2011. godine, Milinović je dodao da su djelatnici Agencije za statistiku zajedno s entitetskim zavodima i u suradnji s međunarodnim ekspertom putem potpore Eurostata, napravili prvi prijedlog popisnice, upitnika za stan i kućanstvo, kontrolnika i taj instrumentarij se još dorađuje.

S ekspertom Eurostata su počele aktivnosti na reviziji prijedloga proračuna, odnosno potrebnih sredstava za pripreme i popis za period 2010.-2013. Milinović je dodao da je prijedlog proračuna bio oko 20 miliona eura koji se sada razmatra i revidirat će se u skladu sa zakonskim rješenjima koja se donesu i aktivnostima na pripremama popisa.

Održan je sastanak svih relevantnih institucija u vezi s kartografijom na kojem se razmotrila ova komponenta popisa i zaključeno da entitetski zavodi i entitetske geodetske uprave na tome intenziviraju rad pošto je to u njihovoj isključivoj nadležnosti.

Eksperti iz triju statističkih institucija s ekspertom Eurostata napravili su prvi prijedlog IT rješenja popisa (za unos i obradu podataka).

Milinović je istakao dobru regionalnu saradnju u vezi s pripremama za popis pa su trenutno bh. djelatnici statističkih institucija na studijskoj posjeti Srbiji, gdje u okviru probnog popisa (koji će u Srbiji biti održan od 1. do 15. aprila) prisustvuju obuci republičkih i općinskih instruktora.
(FENA)
02.04.2009.

Probni popis stanovništva 1. aprila


23. mart 2009. | 11:39 | Izvor: Beta
Beograd -- Republički zavod za statistiku saopštio je da će probni popis stanovništva, domaćinstva i stanova 2009. u Srbiji biti obavljen od 1. do 15. aprila ove godine.

(Beta)
(Beta)
Probni popis se sprovodi radi blagovremenog testiranja svih pripremljenih metodološko-organizacionih instrumenata za sprovođenje popisa planiranog za 2011. godinu. Probnim popisom biće obuhvaćeno oko 4.000 domaćinstava i 12.000 lica u 40 izabranih naselja na teritoriji Srbije.

Direktor Zavoda Dragan Vukmirović zamolio je građane koji će biti probno popisivani da prime u svoje domove popisivače i da odgovore na pitanja iz popisnih obrazaca.

Domaćinstva za probni popis izabrana su metodom slučajnog uzroka.

Popisivači imaju ovlašćenja za rad s potpisom direktora i originalnim pečatom Republičkog zavoda za statistiku Srbije, a svi podaci prikupljeni u probnom popisu koristiće se isključivo u statističke svrhe, navedeno je saopštenju.
30.03.2009.

Čičković: Na listiću za popis stanovništva u BiH i odrednica o vjeri i nacionalnosti


Ispis E-mail
30.03.2009. 15:05
Image
Direktorica Zavoda za statistiku Republike Srpske (RS) Radmila Čičković izjavila je danas u Banjoj Luci da će listić za popis stanovništva u BiH, čija je konačna verzija pri kraju izrade, sadržavati i odrednice kao što su nacionalna pripadnost, maternji jezik, vjeroispovijest i slično.

Ona je na pres-konferenciji rekla da je konačna verzija sadržaja popisnice pripremljena "u skladu s međunarodnim preporukama".

"Osim obaveznih, popisnica sadrži i još izvedenih i dodatnih obilježja. To je ono što je interesantno za naše područje i ono što su naše specifičnosti, kao što su nacionalna pripadnost, maternji jezik, vjeroispovijest i slično", tvrdi Čičković.

Popisnicu radi radna grupa za metodologiju, koju čine predstavnici svih triju statističkih agencija u BiH i koja rješenja donosi konsenzusom.

(Svevijesti.ba/Fena)

12.03.2009.

Nista bez popisa...

24SI - Tokom popisa stanovništva u Kazahstanu je otkrivena najstarija žena na svijetu. Uvidom u ličnu iskaznicu Sahane Dosove lako se može utvrditi da će 27. marta napuniti ni manje ni više nego 130 godina! Sahan Dosova koja živi na periferiji mjesta Karaganda, kao najstarija žena na Zemlji je otkrivena sasvim slučajno tokom popisa stanovništva u Kazahstanu. Tokom života je rodila desetero djece, a posljednje od njih je rodila u 64. godini života.

Na pitanje o tajni njene dugovječnosti kazahstanska starica odgovara kako "nema nikakve posebne tajne".

"Jednostavno nikada nisam uzimala lijekove, a ako bih se razboljela liječila sam se tradicionalnom medicinom. Uvijek sam se pridržavala muslimanskog posta, a prema slatkišima sam uvijek bila ravnodušna", rekla je vitalna starica koja se još uvijek može pohvaliti vrlo dobrim vidom, dok joj je sluh posljednjih godina oslabio, piše Index.

Kazahstanska "super-baka" prvi se puta udala sa 18 godina. Ukupno se udavala dva puta i obojica njenih supruga su umrli prije nje.

Drugog je supruga sahranila 1954. godine. U braku je imala desetero djece koja su proširila njenu porodicu sa osam unuka, 12 praunuka i 24 prapraunuka. Sada živi sa 42-godišnjom unukom Gauharom Kanievojom koja kaže da je njena baka dok je bila mlada jako voljela plesati i pjevati, a danas uživa kada vidi svoje potomke dok plešu na porodičnim svečanostima.

Komentarišući jednu od životnih mudrosti koje je stekla tokom dugog života Sahan Dosova je rekla kako se uvijek treba radovati životu i onda se neće primijetiti kako godine brzo lete.

"Ples ili razgovor sa srdačnom osobom donose više zdravlja nego najsavremeniji lijekovi", poručila je na kraju baka Sahan.

(24sata.info)

28.02.2009.

Popis stanovništva koštat će 20 miliona eura

Probno istraživanje 2010.
Prvi poslijeratni popis stanovništva u Bosni i Hercegovini koji bi se trebao napraviti 2011. godine, koštat će oko 20 miliona eura, procjene su Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine.


No, u našoj zemlji još nema političke saglasnosti oko mogućeg organiziranja popisa stanovništva 2011. godine, a koplja se trenutno lome oko pitanja da li građani trebaju navoditi svoju nacionalnost, vjersku pripadnost i maternji jezik. Političari iz Republike Srpske insistiraju da se u popis uključi pitanja o etničkim karakteristikama stanovništva, čemu se protive politički predstavnici iz Federacije BiH, jer se jedan dio stanovništva koji je zbog rata napustio zemlju, nikada nije vratio.

Međutim, nadležne agencije počele su tehničke i operativne pripreme za statističko istraživanje, a za popis stanovništva 2011. godine, kada se za to donese politička odluka, sve je spremno. Pripreme će uključivati i pilot istraživanje odnosno probni popis koji će se obaviti 2010. godine, a pravi popis stanovništva obavit će od 1. do 15. aprila 2011. godine.

Državna i entitetske agencije za statistiku angažirat će oko 25. 000 radnika različitih profila koji će raditi na popisu stanovništva, od anketara, instruktora, metodologa, članova komisija i ureda, kontrolora. Prema proračunu, za popis je potrebno izdvojiti oko 20 miliona eura ili pet eura po stanovniku.
09.02.2009.

BiH političari u razmiricama oko detalja vezanih za popis stanovništva


15/12/2008

Vrijeme za provođenje popisa stanovništva u BiH ističe, a političke razmirice blokiraju usvajanje osnovnih zakonskih propisa. EU je upozorila na konsekvence po stremljenja BiH ka pridruživanju Uniji.

Vlatko Vukotić za Southeast European Times iz Sarajeva –15/12/08

photo

Raspravlja se o tome da li bi građani trebali odgovarati na pitanja o religiji i maternjem jeziku. [Getty Images]

Popis stanovništva je jedno od mnogih pitanja u kojima su političari u Bosni i Hercegovini (BiH) podijeljeni. Nakon zadnjeg popisa provedenog 1991, izbio je rat, i procjenjuje se da je domove napustilo oko 2,2 miliona stanovnika. Polovina njih nikad se nije vratilo -- a prema procjenama, 400.000 ih još uvijek živi u inostranstvu.

Predstavnici tri glavne nacionalnosti u BiH -- Bošnjaka, Srba i Hrvata -- dogovorili su se o održavanju popisa stanovništva u 2011. u skladu s normama EU. Međutim, oni se ne slažu po pitanju toga da li ispitanici trebaju naznačavati svoju etničku pripadnost, religiju i maternji jezik. Srbi traže da se ta pitanja uključe u popis, a Bošnjaci i Hrvati opiru se toj zamisli, pošto se mnogi iz njihovih zajednica nisu nikako vratili svojim kućama.

Evropski parlament i Vijeće ministara EU usvojili su ljetos zakonodavstvo po pitanju popisa stanovništva u zemljama članicama i u zemljama-kandidatkinjama poput Bih. U upitnicima koje je propisala EU ne traži se pitanje o etničkoj niti nacionalnoj pripadnosti.

"Na svakoj je zemlji da odluči da li će dodavati pitanja. [Međutim,] popis stanovništva izvršen samo u jednom [BiH] entitetu ne bi bio zadovoljavajući za EU, jer nama je potreban popis kojim će se obuhvatiti cijela država," izjavio je šef delegacije EK u BiH Dimitris Kourkoulas.

Evropska komisija (EK) upozorava da BiH neće biti u mogućnosti obaviti pregovore o pristupanju ako ona uskoro ne bude sprovela popis. Politike EU vezane za regionalni razvoj i njene budžetske odluke zavise od pouzdanih društveno-ekonomskih podataka, bez kojih bi provedba politika EU bila nemoguća.

photo

"Popis stanovništva izvršen samo u jednom entitetu ne bi bio zadovoljavajući za EU, jer nama je potreban popis kojim će se obuhvatiti cjela država," izjavio je ambasador Dimitris Kourkoulas, šef delegacije EK u BiH. [Vlada BiH]

"Do 2013. moramo postići dogovor o upravnim jedinicama za naše regionalne politike. Stoga su za BiH potrebni noviji podaci," izjavio je Pierre Mirel, direktor EK za zapadni Balkan.

Nakon višegodišnjih razmirica, dogovor lidera tri vladajuće političke stranke obnovio je nadu. Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Čović da bi, kad se usvoji zakonodavstvo vezano za popis na nivou zemlje, upitnik za 2011. godinu trebao uključivati pitanja u vezi s etničkom pripadnošću, religijom i jezikom. Oni su se isto tako složili da se zastupljenost nacionalnosti u svim državnim institucijama do 2014. godine utvrđuje na osnovu popisa iz 1991. godine.

Međutim, Tihić i Čović nemaju dovoljno moći u parlamentu da bi mogli garantirati usvajanje tih zakonskih propisa. Njihovi koalicioni partneri na državnom nivou, Stranka za BiH (SBiH) i HDZ 1990, osudili su njihov prijedlog. Lideri tih dvaju stranaka Haris Silajdžić i Božo Ljubić smatraju da se takvim pravilima za popis izlazi u susret vladi RS, a odbacuju zahtjevi samih Bošnjaka i Hrvata. Strane koje podržavaju taj dogovor nadaju se da će uspjeti navesti nekoliko opozicionih članova u državnom parlamentu da glasaju za njega.

S druge strane, Vijeće ministara EU pozdravilo je taj trostranački sporazum. Visoki predstavnik Miroslav Lajčak izjavio je kako je vidio "pozitivne signale", koji su uslijedili nakon što su lideri tri najjače stranke u BiH postigli dogovor. "To je korak u ispravnom pravcu, i sad mi očekujemo njegovu provedbu," rekao je on.

Vijeće ministara BiH poduzelo je prvi korak izdavanjem naloga Agenciji za statistiku da otpočne s pripremama za popis 2001. godine, te da imenuje članove u radnu grupu koja će raditi na izradi zakona o popisu. Ono je također pozvalo državna i entitetska ministarstva da pripreme program za povratnike u periodu 2009-2014. Eksperti procjenjuju da će taj posao koštati 20m eura, to jest 5 eura po građaninu.

photo

BiH je, kako se procjenjuje, nakon zadnjeg popisa napustilo 2,2 miliona stanovnika. [Arhiva]

Sad kad je prošlo 17 godina bez vođenja ikakvih evidencija, eksperti se ne slažu po pitanju toga koliko ukupno ljudi živi u BiH. Ona je 1991. imala 4,377.033 stanovnika. Vlada smatra da je ta cifra pala na 3,8 miliona. Za razliku od toga, američka Centralna obavještajna agencija procijenila je u julu mjesecu da broj stanovništva iznosi 4,590.310 -- 48% Bošnjaka, 37,1% Srba, 14,3% Hrvata i 0,6% ostalih.

Popisi stanovništva u BiH datiraju još iz 1879, iz austrougarskih vremena. Održano ih je 12 u periodu između 1879. i 1991. U svim tim upitnicima od ispitanika je traženo da izjave svoju vjersku pripadnost. U svim jugoslavenskim popisima traženo je da se izjavi i nacionalna pripadnost.

Ako bude izbrojala stanovništvo na nivou cijele zemlje, BiH bi trebala biti u mogućnosti da svoje nalaze uporedi s nalazima svojih susjeda. One su sve utvrdile znake izmještanja vezanog za ratno stanje. Popisom u Hrvatskoj 2001. pokazalo se da se broj stanovnika čak i smanjio za 2,6%. Populacija etničkih Srba smanjena je za dvije trećine, sa 12,2% na 4,5%. Popisom u Srbiji 2002. pokazalo se da je po prvi put u njenoj historiji broj starijeg stanovništva (više od 65 godina) daleko veći od broja djece (manje od 18 godina). Srpska manjina u Crnoj Gori naglo se popela sa 9% iz 1991. do skoro 32% u 2003. Kosovo 2009. planira pobrojavati svoje stanovništvo po prvi put u zadnjih 28 godina.

Analitičari iz BiH očekuju da će se pojaviti slika slična onoj na Kosovu, s ogromnim demografskim promjenama. Oni predviđaju da će popis stanovništva u BiH pokazati ono isto što su pokazali i brojni izbori -- da vrlo mali broj Bošnjaka, Srba i Hrvata još žive na istom mjestu gdje su živjeli kad je održavan zadnji popis.

28.01.2009.

Popis stanovništva u BiH moguć do 2011

08.08.2008. 17:12

Image
Popis stanovništva u BiH moguće je provesti 2011. godine, ukoliko se o tome što prije donese politička odluka i ukoliko se nastavi intenzivno raditi na pripremnim radnjama za provedbu ove velike statističke akcije, ocijenila je u izjavi za Fenu šefica Populacijskog fonda UN-a u BiH Željka Mudrovčić.

Ona je kazala da se s aspekta stručnjaka u ovoj oblasti, popis stanovništva može obaviti 2011. godine, kada i u drugim zemljama na jugu Evrope, pod uvjetom da se "već sutra nastave pretpripremne radnje".

-Međutim, ukoliko se i dalje bude čekalo na odluke da se tek onda počne raditi, onda sam malo skeptična da možemo stići to uraditi do 2011. godine, smatra Mudrovčić.

S obzirom na činjenicu da je popis stanovništva u BiH više političko, nego demografsko pitanje, Mudrovčić ukazuje na preporuke evropskih statističara o tome koje su obavezne karakteristike koje se moraju popisati.

Uz podsjećanje da zapadnoevropske zemlje uopće ne popisuju etnicitet, i Mudrovčić preporučuje stručnjacima u BiH da etničke karakteristike stanovništva ne bi trebalo popisivati ili bi etnicitet trebalo svesti na okvir ljudskih prava.

Tako i preporuke statističara Evrope navode da su podaci o etnicitetu relevatni kako bi se razumjele kulturološke razlike stanovništva, pozicija etničke grupe u društvu, a najviše radi monitoringa diskriminatorne i antidiskriminatorne politike u zemlji.

-Ovdje se o etnicitetu u tom smislu uopće ne razgovara, iako su antidiskriminatorne politike osnova provođenja ljudskih prava u zemlji, upozorava Mudrovčić, navodeći da se u BiH etno pripadnost često miješa s nacionalnim, a da se pri tome ne spominju nikakve druge kulturološke karakteristike.

Ona također naglašava da BiH radi svog napredovanja prema evropskim integracijama i uopće razvoja mora imati pouzdane evidencije o strukturi stanovništva.

Napominje da je Populacijski fond UN-a napravio dokument koji služi kao osnova da se ide dalje u pripremu za popis stanovništva. Osim toga, Fond radi na mobilizaciji sredstava da bi kartografi napravili test snimanje, a potom snimanje cjelokupne teritorije BiH, bez čega se ne može pristupiti popisivanju stanovnistva.

-Kada Vijeće ministara bude donijelo odluku, spremni smo da preuzmemo sve što se tiče tehničkog i stručnog aspekta, te statističkim agencijama i drugima koji će biti uključeni u ovaj posao pomognemo da se popis napravi kako treba, naglasila je šefica Populacijskog fonda UN-a u BiH.

(Svevijesti.ba/Fena)

27.01.2009.

Постигнут договор о имовини, Брчком и попису

Datum: 26.01.2009 23:00
Autor: Мирослав Филиповић

БAЊA ЛУКA - Лидери СНСД-а, ХДЗ-а БиХ и СДA, Милорад Додик, Драган Човић и Сулејман Тихић постигли су договор о државној имовини, Брчком и попису становништва, а договорено је и да средњи ниво власти БиХ буде састављен од четири територијалне јединице.

Додик, Човић и Тихић, послије јучерашњег састанка у Бањој Луци, саопштили су да ће одредбе договора о државној имовини, статусу Брчког и попису становништва, уз изјашњавање о вјерској и националној припадности, упутити надлежним институцијама БиХ на усвајање.

Они су позвали и друге политичке партије и независне посланике да у Парламенту БиХ подрже овај договор и тако убрзају европски пут БиХ.

22.01.2009.

Traži se međunarodni monitoring za popis stanovništva

Agencija za statistiku BiH uputila je danas Savjetu ministara dopis da se od Evropske komisije zatraži međunarodni monitoring priprema i provođenja popisa stanovništva u BiH, izjavio je Srni direktor Agencije Zdenko Milinović.

Prema Milinovićevim riječima, sve tri statističke agencije u BiH, dvije entitetske i agencija na nivou BiH, saglasne su da se obezbijedi međunarodni monitoring u svim fazama priprema i provođenja popisa, sve do objavljivanja rezultata.

"Međunarodni monitoring provodio bi se pod pokroviteljstvom Eurostata, Evropske agencije za statistiku, i to je jedini način da dobijemo njihovu tehničku pomoć", objasnio je Milinović.

Direktor Agencije za statistiku BiH očekuje da bi idućeg mjeseca trebalo da počne sa radom Interresorna radna grupa za izradu nacrta zakona o popisu stanovništva.

"Čeka se još zvanično objavljivanje u Službenom glasniku odluke Savjeta ministara o imenovanju radne grupe i da ona počne sa radom", rekao je Milinović, koji se nalazi na čelu ovog tijela.

Prema njegovim riječima, Agencija za statistiku BiH pripremila je program aktivnosti za pripremu popisa za ovu i iduću godinu, koji se dijelom temelji na koncept-dokumentu urađenom prije dvije godine.

"Koncept moramo revidirati, jer se rok priprema popisa sa planirane četiri

ratio na dvije godine", dodao je Milinović.

On je naveo da radne grupe koje su formirane od predstavnika sve tri statističke agencije rade na izradi metodologije i popisnog instrumentarijuma u skladu sa preporukama EU i UN.

Milinović smatra da je milion KM predviđenih u budžetu BiH za ovu godinu za pripremu popisa stanovništva dovoljan.

"Tu su i sredstva koja su za ove namjene predviđena u budžetu Agencije za statistiku BiH, ali i sredstva odobrena iz IPA fondova", rekao je Milinović, precizirajući da je iz IPA fondova za 2007. godinu odobreno 500.000 KM, koliko je predviđeno i za 2008. godinu.

"Imamo naznake da bi ova sredstva za 2009. godinu mogla biti povećana", dodao je direktor Agencije za statistiku BiH i izrazio očekivanje da će sredstva iz IPA fondova za 2007. godinu početi da se realizuju sredinom ove godine.

Milinović nije mogao da predvidi koliko će koštati priprema popisa stanovništva u BiH, navodeći da sve zavisi od toga za koji se model popisa i kartografije BiH opredijeli.

"Najskuplja stavka biće kartografija, koja bi, prema nekim procjenama, trebalo da košta oko pet miliona evra", istakao je Milinović i objasnio da sve zavisi od toga koja će verzija kartografije biti izabrana - digitalne mape ili neka od starijih verzija, koja djelimično postoji u statističkim agencijama i koju treba ažurirati.

Ističući da se radi o oblasti koja će iziskivati najviše napora, Milinović je naveo problem oko 150 naseljenih mjesta u BiH kroz koja prolazi entitetska granica, a koja nije precizno određena.

Za kartografske poslove, objasnio je direktor Agencije za statistiku BiH, nadležne su geodetske uprave, koje su organizovane na nivou entiteta, te Ministarstvo civilnih poslova BiH.

"Druga stvar u pripremama jeste za koji ćemo se model unosa podataka opredijeliti - skeniranje ili klasični unos podataka", dodao je Milinović.

Prema njegovim riječima, u Agenciji za statistiku BiH trenutno su mišljenja da se popisne liste skeniraju, što jeste zahtjevnije za pripremu i organizaciju, ali je sigurnije za obradu.

Savjet ministara BiH donio je 15. januara Odluku o formiranju Interresorne radne grupe za izradu nacrta zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, čiji je zadatak da najkasnije u roku od 100 dana izradi nacrt zakona i dostavi ga Savjetu ministara.
18.01.2009.

Kome ne odgovara popis stanovnistva u BiH

Kome ne odgovara popis stanovništva u BiH?

PostPostao/la mirza dana 28 maj 2008, 21:06

U današnjem saopštenju SDS optužuje Stranku za BiH, SNSD, SDA... kako svojim "neobjašnjivim" potezima već godinama onemogućavaju popis stanovništva u Bosni i Hercegovini. Istovremeno, javnim istupima većina stranaka i njihovih lidera zalažu se, barem deklarativno, za što skorije sprovođenje istog, prebacujući krivicu na onog drugog.

U zemljama EU popis je planiran 2011. godine. Podatak sam govori da je za jedan ovakav projekat potrebno barem tri do četiri godine priprema (čak i u uređenim državama Unije), što bi vjerovatno iziskivalo i enormna novčana sredstva.

Koristi od popisa su višestruke. Dakle, jedan ovakav potez zasigurno ne bi značio bacanje para. Eventualno pitanje koliko je isti opravdan da se bez odlaganja stavi u sami vrh liste budžetskih prioriteta, obzirom na niz planiranih ili još neplaniranih projekata od vitalnog značaja za BiH, može biti suvišno ako se zapitamo koliko bi taj isti popis mogao doprinijeti njihovom bržem ostvarivanju.

Ukoliko pođemo od rezultata do kojih bi se došlo u slučaju realizacije popisa, u najmanju ruku to bi značilo otklanjanje niza političkih, socijalnih i inih barijera koje se ispoljavaju u neposjedovanju informacija od kojih, pa ako ne u svim, onda barem u onim zemljama koje se znaju služiti istim, zavisi najprije politički ambijent, mogućnosti progresivnih ili retrogradnih snaga da dođu do izražaja, pa tek onda i planiranje dugoročnih strategija razvoja (ukoliko takve uopšte postoje u današnjoj BiH) u svim segmentima.

Broj pismenih i nepismenih, mladih i onih koji se još tako osjećaju, obrazovanih i manje obrazovanih, zaposlenih i onih koji još za taj pojam nisu čuli, Bošnjaka i Bosanaca, Hrvata i katolika, Srba i pravoslavnih, Jugoslovena i ostalih, muških i ženskih, uspješnih poduzetnika i penzionera, studenata, talenata, državnih službenika, profesora, portira, zdravstvenih radnika, seljaka i građana, Sandžaklija, vehabija, domaćica, Kineza, terorista, balerina, četnika, kuhara, ustaša, slikara, mudžahedina, šofera, Crnogoraca, invalida, pekara, direktora, sekretarica, onih što nisu "naši", onih što svijet doživljavaju na malo "drugačiji" način, sportista i onih koji bi to željeli biti, poliglota i onih kojima je "naš" sasvim dovoljan...

Lista ovdje svakako ne završava. Teško je nabrojati sve moguće učesnike, jednako kao i statističke pokazatelje koji bi mogli pomoći u usmjeravanju zbunjenog kompasa bh. realnosti.

Dvije kategorije koje nisu gore navedene zaslužuju da im se da posebno mjesto. Od njihove "preciznosti" mnogo zavise one ostale koje bi u slučaju odgađanja popisa još dugo mogle ostati taoci politike zadržavanja statusa quo i svoju afirmaciju bi morali potražiti u nekom drugom vremenu ili na nekom drugom mjestu.

Te dvije kategorije su živi i mrtvi...

Svaki od pobrojanih i nepobrojanih učesnika dat će, jednog dana, svoju brojčanu vrijednost koju stručnjaci nazivaju statističkim podatkom. Pitanje je kome i na koji način neka od tih brojki može pomrsiti račune...?



Ove tri boje, u različitim nijansama, jedini su podatak koji smo uspjeli i uspjevamo iskoristiti od posljednjeg projekta popisa stanovništva...

slika
22.12.2008.

Prihvaćena Informacija Savjeta za demografsku politiku Republike Srpske

Vlada Republike Srpske, danas je na 98. redovnoj sjednici, prihvatila Informaciju Savjeta za demografsku politiku Republike Srpske o mogućnostima i potrebama provođenјa popisa stanovništva u Republici Srpskoj i BiH.

Sve relevantne institucije i pojedinci zaduženi su da zagovaraju potrebu da popis u BiH bude održan 2011. godine i da obrazac za popisisvanјe sadrži podatke o vjeroispovijesti, nacionalnosti, etničkoj pripadnosti i jeziku.

Vlada će formirati tim koji će biti zadužen da pokrene akciju upisivanјa građana Republike Srpske u centralni registar.

Član Savjeta za demografsku politiku Republike Srpske Zdravko Marjanac rekao je da popis stanovništva vrše države u interesu razvoja, te da je Republika Srpska spremna za popis stanovništva.

»Mi se problemom popisa stanovništva bavimo pet-šest godina i primijenićemo samo ono što nam preporučuju Ujedinјene nacije i Evropa», rekao je Marjanac.

On je naglasio da su za popis stanovištva potrebna ogromna sredstva i da iznos u sadašnјoj situaciji ne može niko reći.

Marjanac je rekao da je nepojmlјivo da Federacija BiH, koja želi u Evropsku uniju, ne želi popis stanovništva, a to je uslov za ulazak u Uniju.

»Niko ne tjera onog koji će se popisivati da se izjasni o nacionalnosti, vjeroispovijesti, državlјanstvu i etničkoj pripadnosti», rekao je Marjanac.

On je istakao da registar ide paralelno sa popisom stanovništva, naglasivši da je registar dopuna, odnosno korekcija popisa i praćenјe raznih podataka.

»Popis se radi svake desete godine, a prati se svake godine. Registrom je moguće pratiti sve moguće dnevne podatke o kretanјu stanovništva», rekao je Marjanac.
07.12.2008.

HDZ 1990: Rezultati popisa ne smiju biti polazište za formiranje vlasti

Predsjedništvo HDZ-a 1990 smatra da se tijekom popisa stanovništvo treba izjasniti o jezičnoj, vjerskoj i nacionalnoj pripadnosti, ali da rezultati popisa ne smiju biti polazište za formiranje vlasti na bilo kojoj razini prije donošenja novoga Ustava BiH.

Takav zaključak Predsjedništvo je donijelo na današnjoj sjednici u Mostaru na kojoj je također razmatrana provedba rezultata općinskih izbora te je zaključeno da će HDZ 1990 u sredinama gdje je moguće uspostaviti političku suradnju u vijećima dati svoj doprinos te da će djelovati kao oporba u sredinama gdje to nije moguće ostvariti.

Predsjedništvo HDZ-a 1990 smatra da nikakve kozmetičke promjene niti puko preslagivanje vlasti, a pogotovo na neprincipijelnim osnovama, ne može donijeti nikakav pomak poglavito u kontekstu ukupne globalne krize i recesije.

"Izostanak spremnosti na korjenite ustavne i strukturalne reforme u zemlji upućuje na odgovornost ključnih domaćih političkih aktera, ali isto tako i na nužnost čvršće i jasnije uloge međunarodne zajednice", stoji u priopćenju Ureda za informiranje te stranke.

U HDZ 1990 ističu 2009. godinu treba iskoristiti na način da se zaustavi ubrzano rastakanje BiH, a to je jedino moguće u okvirima nove međunarodne konferencije, jer je i mirovni sporazum u Daytonu postignut na isti način. Na taj način treba osigurati novi Ustav, punu jednakopravnost konstitutivnih naroda uz definiranje novog administrativno-teritorijalnog ustroja BiH, smatraju u HDZ-u 1990.

30.11.2008.

Varga: Popis stanovništva i Ustav za evropske integracije

Ambasador Mađarske u BiH Imre Varga izjavio je da su popis stanovništva i reforma Ustava direktno i neraskidivo povezani sa integracijom BiH u EU.

"Bez popisa stanovništva i drugih važnih uslova nemoguće je uspješno apsolvirati sljedeći željeni korak u procesu integracije", rekao je Varga.

Prema njegovim riječima, BiH je za vođenje razgovora o članstvu u EU neophodna adekvatna baza podataka.

"Nemojte zaboraviti da će sve zemlje Evrope provoditi popis 2011. godine. Da li BiH želi ostati jedina evropska zemlja gdje neće biti popisa", upitao je Varga.

Govoreći o ustavnoj reformi, Varga je rekao da EU neće reći šta BiH mora uraditi ako želi modernizovati Ustav.

"Eu to nije radila ni u jednom slučaju dosadašnjih krugova proširenja, ali ima nekoliko poznatih polaznih principa, koji mogu služiti za razmišljanje i koji se direktno tiču i pitanja u vezi sa integracijom", istakao je Varga.

Prema njegovim riječima, to su, prije svega, ljudska i građanska prava i efikasna zakonodavna i sudska vlast.

"Ovaj domaći zadatak morate sami uraditi uz, naravno, svesrdnu pomoć i asistenciju EU", zaključio je Varga u intervjuu za današnje sarajevsko "Oslobođenje".
18.11.2008.

Počele pripreme za popis stanovništva

Nakon što je Savez za demografsku politiku RS prije više od mjesec dana počeo operativnu pripremu za popis stanovništva i Zavod za statistiku FBiH startovao je s tehničim pripremama za ovaj posao. To je potvrdio Derviš Đurđević, direktor Zavoda, i naveo da je Savjet ministara BiH, nakon nedavnog dogovora u Odžaku, donio odluku da agencije za statistiku u BiH počnu pripremati popis stanovništva.

On je podsjetio da su agencije taj posao počele i ranije, odnosno da su prošlog mjeseca agencije za statistiku BiH, RS i FBiH počele formiranje radnih grupa koje će vršiti potrebne tehničke pripreme.

- Mi vršimo pripreme kao da će popis biti sutra - istakao je Đurđević i dodao da su predstavnici Zavoda nedavno održali sastanak i s predstavnicima EUROSTAT-a na kojem je konstatovano da treba da počnu tehničke pripreme.

Đurđević je istakao da je neophodno donijeti niz zakona o popisu stanovništva, finansiranju popisa, registraciji, kao i nekoliko drugih odluka i naglasio da bi popis trebalo da bude proveden 2011. godine.

- Agencija za statistiku BiH u naredne dvije sedmice treba da predloži Savjetu ministara BiH članove interresorne radne grupe za pripremu zakona o popisu stanovništva i započeti tehničke pripreme za provođenje popisa - navode u Savjetu ministara BiH.

Nadležne institucije BiH rade na realizaciji zaključaka iz zajedničke izjave koju su na sastanku u Odžaku potpisali lider SDA, Sulejman Tihić, SNSD-a, Milorad Dodik, i HDZBiH, Dragan Čović.

Iz Savjeta ministara BiH juče je rečeno da Državna komisija za imovinu ima zadatak da u roku od 20 dana, od posljednje sjednice Savjeta ministara održane prošlog četvrtka, izradi zakon o državnoj imovini.

Zvonimir Kutleša, predsjednik Komisije za raspodjelu državne imovine, rekao je da nakon dogovora iz Pruda postoje vidljive naznake da bi zakon mogao biti izrađen za desetak dana.

- Postoje sitnice kojih se lideri stranaka nisu doticali, a koje jesu bitne. Mislim da one neće zaustaviti završetak ovog posla s obzirom da je primjetna dobra volja među članovima komsije - rekao je Kutleša.


Stariji postovi

KOLIKO NAS IMA ?
<< 03/2010 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

DEMOGRAFSKE INSTITUCIJE
AGENCIJA ZA STATISTIKU BIH
ZAVOD ZA STATISTIKU RS
ZAVOD ZA STATISTIKU FBIH
CENTAR ZA DEMOGRAFSKA ISTRAZIVANJA

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
16023

Powered by Blogger.ba